Provokativno preispitivanje kolevke demokratije

Prve asocijacije na Grčku mnogima su mudrost, filozofija i demokratij. Ali iza ove slavne fasade krilo se društvo zasnovano na ropstvu i nasilju, koje je obožavalo ekscentrične bogove. To pokazuje nova dokumentarna serija „Drevna Grčka: Mračni dnevnici”, koju će od večeras, četvrtkom u 21.00, emitovati kablovski kanal Vijasat histori.

Ovo je zapravo serija koja dovodi u pitanje naš romantizovani pogled na klasični svet. Dok se antička Grčka slavi kao kolevka demokratije, zapadne civilizacije i kulture, ova nova serija otkriva brutalnu stvarnost iza mermerne fasade. Predstavlja provokativno preispitivanje grčke istorije, otkrivajući svet prinošenja ljudskih žrtava, ropstva i beskrajnog ratovanja koji je oblikovao jednu od najuticajnijih kultura u istoriji. Serija od pet epizoda hronološki otkriva svetle i zlokobne strane antičke Grčke, od njenih najranijih dana do helenizma.

Zasniva se na najsavremenijim arheološkim otkrićima i forenzičkoj nauci koje osporavaju dugogodišnje pretpostavke o antičkom grčkom društvu. Na primer, jedna manje poznata činjenica je da su drevni Grci bili robovlasnički narod. U Atini su robovi činili oko jedne trećine stanovništva. Neki od pronađenih dokaza otkrivaju prinošenje ljudske žrtve u Minojskoj civilizaciji na Kritu gde su arheolozi pronašli vezanu žrtvu sa bodežom položenim preko tela. Ovaj čin žrtvovanja prekinut je zemljotresom koji je usmrtio sve učesnike.

Svaka epizoda istražuje drugu eru, otkrivajući kako su nasilje i ugnjetavanje bili sastavni deo grčkog dostignuća. Tako ćemo večeras u prvoj epizodi nazvanoj „Legende i krv” otkriti dokaze o žrtvovanju ljudi i prirodnim katastrofama u Grčkoj tokom bronzanog doba, uključujući vulkansku erupciju na Santoriniju koja je možda inspirisala mit o Atlantidi.

Druga epizoda „Rat i igre” razotkriva brutalnu stvarnost Olimpijskih igara, gde su sportisti ginuli na takmičenjima, a gradovi vodili stalne ratove. „Robovi i demokrate” (treća epizoda) otkriva mračni paradoks atinske demokratije izgrađene na robovskom radu. Prikazuje rudnike srebra u Lavriju u kojima su mnogi robovi živeli i umirali u mraku.

Četvrti nastavak „Bratski rat” beleži razarajući Peloponeski rat koji je uništio klasičnu Grčku. Serija predstavlja dokaze o prvom bacaču plamena na svetu koji je korišćen u bici kod Delija 424. godine pre nove ere i masovnim grobnicama iz Sirakuze gde je 7.000 atinskih zatvorenika umrlo u kamenolomima. U velikoj završnci, petoj epizodi nazvanoj „Aleksandar Veliki”, serija preispituje najpoznatijeg osvajača u istoriji, sugerišući na njegovu umešanost u ubistvo oca i dokumentujući njegovu transformaciju iz oslobodioca u tiranina.

Kako zaključuje dr Semjuel Gartland u ovoj dokumentarnoj seriji, drevna grčka istorija je ispunjena haosom. „Radi se o tome da imate bezbroj različitih zajednica, koje sve žele da rade šta one hoće i stalno se razilaze i takmiče jedne sa drugima”, ispričao je Gartland.

Dr Lojd Levelin-Džouns dao je oštar kontekst o ženama u klasičnoj Atini. „One nisu imale zakonska prava. Nisu imale prava na svoju decu… Život žena u Atini može da se uporedi sa životom koje žene nažalost imaju u Avganistanu pod talibanima”.

Ovi istoričari poručuju da je celom svetu potrebna ova tamna pozadina da bi se, na kraju, videla svetlost.