Misterija svetlećih šišmiša

Iako možda izgledaju kao ukrasi za Noć veštica, svetleći slepi miševi su stvarni. Naučnici su otkrili da krila i zadnje noge čak šest vrsta severnoameričkih šišmiša emituju zeleni sjaj pod ultraljubičastim svetlom, izveštava CNN.

Ovo je prvi zabeleženi slučaj takvog fenomena kod slepih miševa iz tog regiona sveta, saopštio je Univerzitet u Džordžiji. Ovim otkrićem objavljenim u časopisu „Ekologija i evolucija” slepi miševi se dodaju na rastuću listu sisara koji poseduju ovu neobičnu osobinu.

Naučnici još uvek ne mogu da shvate zašto neke životinje svetle, a druge ne.

„Ono što je već bilo dobro utvrđeno pre ovog projekta jeste da mnogi sisari svetle pod UV svetlošću. Dakle, pitanje je bilo: Zašto svetle?“, rekao je koautor studije Stiven Kaslberi, profesor ekologije i upravljanja divljim životinjama na Univerzitetu u Džordžiji.

„Pokušavamo da saznamo više o slepim miševima, kako funkcionišu u svom okruženju i kako doprinose ekosistemu... Ako možemo da shvatimo funkciju svetljenja, ako uopšte postoji funkcija, to može da nam pomogne da bolje očuvamo i upravljamo ovim vrstama.“

Zelena fotoluminiscencija

U svetu postoji više od 1.400 vrsta slepih miševa, a ova neverovatno raznolika stvorenja igraju važne ekološke uloge. Međutim, mnoge vrste su ugrožene, zbog čega zaštitnici prirode pokušavaju da podignu svest o njihovom značaju.

Floridski kapuljasti slepi miš, na primer, smatra se jednom od najugroženijih vrsta slepih miševa u Sjedinjenim Državama.

Glavna autorka studije, Brajana Roberson, bila je inspirisana literaturom o sisarima koji pokazuju sposobnost fluorescencije još iz vremena kada je bila postdiplomac na Univerzitetu u Džordžiji. Jedan od prvih takvih radova bio je studija iz 2019. godine koja je otkrila da leteće veverice svetle pod UV svetlošću.

„To je nekako zapalilo svet“, seća se Kaslberi. „Svi su šetali okolo sa upaljenim UV svetlima, gledajući šta će se zasvetleti sledeći put kada usmere svetlo na to.“

Ubrzo su usledila i druga otkrića. Studija australijskih naučnika iz 2023. godine dokumentovala je 125 vrsta sisara koji svetle pod ultraljubičastim svetlošću, dok je studija iz 2024. godine otkrila da prsti meksičkog bezrepog slepog miša takođe pokazuju fluorescentan sjaj.

Roberson je odlučila da sprovede sopstveno istraživanje, fokusirajući se na šest vrsta severnoameričkih slepih miševa: velikog smeđeg slepog miša, istočnog crvenog slepog miša, seminolskog slepog miša, jugoistočnog miotisa, sivog slepog miša i brazilskog bezrepog slepog miša. U Prirodnjačkom muzeju Džordžije, osvetlila je UV svetlošću 60 primeraka i primetila da krila i zadnji udovi svake jedinke emituju zelenu fotoluminiscenciju.

Misterija funkcije sjaja

Njen tim je pokušao da utvrdi funkciju fluorescencije analizirajući talasnu dužinu sjaja. Prva hipoteza je bila da slepi miševi koji leto provode u lišću koriste sjaj za kamuflažu. Međutim, kada su uporedili talasnu dužinu sjaja sa talasnom dužinom hlorofila, zelenog biljnog pigmenta, otkrili su da se boje ne poklapaju.

Zatim su testirali teoriju da slepi miševi koriste sjaj da bi se međusobno prepoznali, na primer, da bi razlikovali polove. Međutim, i ova hipoteza je odbačena, jer je svaki primerak emitovao istu talasnu dužinu.

Funkcija sjaja stoga ostaje misterija, ali autori se nadaju da će odgovor jednog dana biti otkriven, što bi pomoglo u razumevanju kako se životinje prilagođavaju promenama u svom okruženju.

„Slepi miševi imaju veoma jedinstvene društvene ekologije i senzorne sisteme, a karakteristike koje smo pronašli kod ovih vrsta razlikuju se od mnogih drugih zapažanja kod noćnih sisara“, rekla je Roberson u saopštenju.

„Moguće je da su funkcije luminoznosti raznovrsnije nego što smo ranije mislili.“

Kaslberi dodaje da je, takođe, moguće da fluorescencija nema ekološku funkciju ili da je ta osobina imala svrhu u evolucionoj prošlosti, ali je više nema.

Keni Travujon, kustos u Muzeju Zapadne Australije i glavni autor studije iz 2023. godine, koji nije bio uključen u novo istraživanje, rekao je da ovi nalazi dodatno potvrđuju da je fluorescencija uobičajena pojava kod sisara.

„Do danas je ova osobina zabeležena kod oko 200 vrsta sisara”, rekao je Travujon.

S obzirom na to da na planeti postoji više od 6.000 vrsta sisara, verovatno postoji mnogo više onih vrsta koje tek treba da budu identifikovane.

„Pošto je fluorescencija široko rasprostranjena kod sisara, najverovatnije je da je ovu osobinu nasledila davno od predaka svih modernih sisara“, objasnio je Travujon.

„Zašto svetle? Ne znamo. Zato je važno kontinuirano istraživanje ove teme, jer bismo na kraju mogli da pronađemo odgovor, a to bi moglo da dovede do još pitanja.“