Paradajz u centru pažnje

Nekada jednostavan sastojak iz bakine bašte, danas globalna superzvezda, paradajz je tiho, ali odlučno prokrčio put od priloga glavnom jelu i sastojka u sosevima i đuveču, do pop ikone. Glumi u filmovima, zvezda je viralnih TikTok videa, magnet je za turiste - paradajz hrani, leči i inspiriše.

Paradajz potiče iz Južne Amerike, a u Evropu je stigao u 16. veku. Zajedno sa ostalim biljkama „Nove Španije“, doneli su ga španski moreplovci i istraživači. Njegovi najbliži srodnici su krompir i patlidžan. Zanimljivo je da su ga Evropljani u početku smatrali otrovnim – zbog sličnosti sa nekim otrovnim vrstama iz iz porodice Solanaceae, kojoj pripadaju i beladona i duvan.

Razlog za otrovnost paradajza ležala je u činjenici da su ga plemići jeli iz olovnih tanjira, a kiselina iz paradajza bi izvukla olovo, ljudi bi se otrovali i krivili paradajz. Zato se dugo gajio samo kao ukrasna biljka u vrtovima.

U SAD ima priča o pukovniku Robertu Gibonu Džonsonu iz Nju Džerzija, koji je 1820. navodno, izašao na gradski trg i pojeo punu korpu paradajza pred okupljenom masom, da bi dokazao da plodovi nisu smrtonosni. Ljudi su, kažu, čekali da umre, a on je ostao živ i zdrav, i paradajz je počeo da se širi kao hrana.

Tek vek kasnije, Italijani su ga prihvatili i od njega napravili temelj svoje kuhinje, praveći od njega sosove, supe i preliv za picu. Danas je teško zamisliti svet bez paradajza – od paste do koktela „Bladi Meri”.

Paradajz su vekovima gajile lokalne civilizacije iz oblasti današnjeg Perua i Meksika. Sa sobom je širom sveta proneo bogatstvo ukusa i boje, ali i brojne legende o svojim lekovitim svojstvima.

Iako ga u kulinarstvu često smatramo povrćem, paradajz se botanički klasifikuje kao voće. Tačnije, spada u bobičasto voće, jer nastaje iz cveta biljke i sadrži seme, što ga čini plodom u pravom smislu reči. Ova činjenica često zbunjuje, ali je važna za razumevanje njegovih bioloških i nutritivnih osobina.

Jabuka ljubavi

Paradajz se često naziva i „rajsko voće“ (otuda na hrvatskom rajčica, a na srpskom paradajz – kao što se na engleskom kaže raj), što odražava njegovu egzotičnost i privlačnost još od davnih vremena.

U nekim jezicima zovu ga baš tako: na italijanskom je pomodoro („zlatna jabuka“), a na nemačkom je Paradiesapfel („rajska jabuka“). I kod nas se ponegde može čuti naziv „rajsko voće“. U Italiji se paradajz naziva zlatna jabuka (pomodoro), a Francuzi ga, zbog njegovih navodnih afrodizijačkih moći, smatraju „jabukom ljubavi”.

Ovo ime nije slučajno – plod je bio neobičan zbog svog sjajnog crvenog izgleda, sočnosti i prijatnog ukusa, što ga je izdvajalo od drugih namirnica tada dostupnih na evropskim trpezama.

Ime „tomato“ na engleskom jeziku potiče od španskog „tomate“, koje je, pak, izvedeno iz reči „tomatl“ na jeziku Nahuatl - jeziku Asteka u centralnom Meksiku.

Španski osvajči su termin preuzeli kada su prvi put doneli plod preko Atlantika. Engleski jezik je kasnije prilagodio špansku reč u oblik „tomato“, koji se koristi i danas.

Paradajz je imao i glavnu ulogu na velikom platnu - film „Napad paradajza ubica“ počinje serijom bizarnih ubistava u kojima paradajz postaje smrtonosan i napada ljude, parodirajući poznate horor filmove.

Državni simbol

TikTok je iznedrio mnoge gurmanske trendove, ali malo koji su stvorili toliko uzbuđenja kao pečena feta pasta sos. Ovo jelo je osvojilo mlade svojom jednostavnošću – samo stavite čeri paradajz i kocku fete u rernu, poprskajte maslinovim uljem i dodajte sveže skuvanu pastu. Rezultat je kremasto, šareno jelo koje izgleda savršeno na kameri, a još bolje na tanjiru. Nije ni čudo što su ga milioni nazvali svojim „omiljenim“ receptom, jer kombinuje brzinu, ukus i vizuelnu privlačnost – sve što TikTok generacija traži.

Jedna je od najpopularnijih gajenih kultura na svetu, a Amerikanci ga obožavaju do te mere da je nekoliko država, počev od Arkanzasa, proglasilo paradajz svojim državnim simbolom. Emodži paradajza se, takođe, koristi u digitalnoj komunikaciji za izražavanje neslaganja ili ismevanja, nadovezujući se na staru praksu bacanja paradajza na izvođače kojima publika nije zadovoljna. Paradajz u porukama danas simbolizuje kritiku ili nezadovoljstvo na zabavan i bezopasan način, prilagođen savremenom onlajn okruženju.

Festival La Tomatina

Međunarodno popularan festival gađanja paradajzom održava se svake poslednje srede u avgustu u gradu Bunjol, u španskoj pokrajini Valensija.

Veruje se da je priča počela sredinom prošlog veka, slučajnim prijateljskim bacanjem paradajza na gradskim ulicama tokom tradicionalnih svečanosti u čast zaštitnika grada. Događaj počinje takmičenjem u penjanju na namazanu šipku (palo jabon), nakon čega sledi haotična bitka paradajzom na gradskom trgu.

Kamioni natovareni zrelim paradajzom istovaruju ga na ulice, a učesnici rado bacaju ovo sočno voće jedni na druge oko sat vremena. Baca se samo paradajz, i to tek nakon što je zgnječen. Na ovaj način, udarac je blaži i manja je šansa da neko bude povređen.

Šta sve leči paradajz

Danas je naučno potvrđeno da paradajz nije samo ukusan, već da i blagotvorno deluje na zdravlje.

Srce i krvni sudovi posebno imaju koristi od ovog ploda. Zahvaljujući likopenu, jakom antioksidansu koji paradajzu daje crvenu boju, redovno konzumiranje može da snizi nivo holesterola i krvni pritisak, pa tako smanji rizik od infarkta i moždanog udara. Likopen se najbolje oslobađa kada je paradajz termički obrađen, pa se sosevi i supe smatraju posebno delotvornim.

Paradajz je prirodni saveznik kože. Sok svežeg ploda umiruje opekotine od sunca, smanjuje crvenilo i osvežava umornu kožu. U narodnoj medicini stavljali su ga i na akne ili pege, verujući da čisti lice. Savremena kozmetologija ovo potvrđuje: vitamin C i beta-karoten iz paradajza štite kožu od oštećenja i podstiču regeneraciju.

Digestivni sistem, takođe, oseća blagodeti. Bogat vlaknima, paradajz poboljšava varenje i deluje kao blag diuretik, pomažući organizmu da izbaci suvišnu tečnost. U narodnim pričama često se moglo čuti da „paradajz čisti krv“, što se danas može razumeti kao njegovo dejstvo u jačanju detoksikacionih procesa.

Istraživanja poslednjih decenija ukazuju i na preventivnu ulogu paradajza u borbi protiv određenih oblika raka, naročito prostate. Upravo zahvaljujući antioksidativnom delovanju, redovno unošenje ovog voća u ishranu smatra se jednim od najefikasnijih načina zaštite od ćelijskih oštećenja.

Hranljivi profil paradajza je impresivan:

Likopen – moćan antioksidans koji mu daje crvenu boju, a pomaže u smanjenju rizika od raka prostate, dojke i pluća; zaštiti kože od UV zračenja; usporavanju starenja; prevenciji srčanih bolesti, jer smanjuje oksidativni stres i poboljšava funkciju krvnih sudova.

Vitamin C – jača imunitet, pomaže u borbi protiv infekcija i podstiče proizvodnju kolagena.

Vitamin A i beta-karoten – čuvaju vid, kožu i sluzokožu.

Kalijum – reguliše krvni pritisak i podržava rad srca.

Vlakna – poboljšavaju varenje, sprečavaju zatvor i hrane korisne bakterije u crevima.

Redovno konzumiranje paradajza povezano je sa boljom funkcijom mozga i smanjenjem rizika od neurodegenerativnih bolesti. Dobro je za jačanje kostiju zahvaljujući vitaminu K i kalcijumu, zatezanje kože i smanjenje bora, zbog likopena i vitamina C.

Paradajz u svemiru

Osim što je nezaobilazna namirnica u kulinarstvu, paradajz je postao i predmet intenzivnih naučnih istraživanja u svemiru. NASA je osamdesetih i devedesetih godina počela da šalje seme paradajza na Međunarodnu svemirsku stanicu. NASA i druge svemirske agencije godinama proučavaju kako biljke, uključujući paradajz, reaguju na uslove mikrogravitacije, sa ciljem da se obezbedi sveža i nutritivno bogata hrana za astronaute tokom predstojećih, potencijalnih dugotrajnih misija na Mesec, Mars ili druge planete.

Paradajz se može gajiti i bez zemlje, u hidroponskim sistemima, gde biljke rastu u hranljivim rastvorima umesto u zemljištu. Ovi sistemi omogućavaju preciznu kontrolu vlažnosti, količine hranljivih materija, pH vrednosti i protoka tečnosti kroz koren biljke.

Uz to, LED osvetljenje simulira sunčevu svetlost, omogućavajući biljci optimalne cikluse fotosinteze.

Naučnici su primetili da paradajz u ovim uslovima često razvija neuobičajene oblike, dok su veličina i boja plodova uglavnom zadržavali prirodne karakteristike. Ukus i nutritivne vrednosti, uključujući likopen, vitamine i minerale, ostali su gotovo nepromenjeni.

Cilj ovih eksperimenata je razvoj samoodrživih bioloških sistema. Biljke poput paradajza ne obezbeđuju samo hranu, već i kiseonik kroz fotosintezu, apsorbuju ugljen-dioksid i mogu da doprinesu održavanju životne sredine u zatvorenom prostoru svemirskih stanica.

Paradajz je pokazao da može uspešno da klija, cveta i donosi plodove u svemirskim uslovima. NASA je u eksperimentalnim modulima na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), uspešno uzgajala različite sorte – od čeri paradajza do većih mesnatih plodova.