Kanarinac slavujar – domaći pevač jedinstvenog talenta

Malo koja pesma u prirodi može da parira melodiji kanarinca slavujara, posebne rase nastale u Srbiji pažljivom selekcijom odgajivača. Ove ptice nisu samo kućni ljubimci – one su takmičari, umetnici, pevači i ponos domaće tradicije uzgoja. Njihova pesma zvuči kao melodično mešanje dubokih i baršunastih tonova, prožeto zvižducima i ćurlikanjem, a ljude često asocira na slavujev poj. Slavujar je od 2017. godine i zvanično priznat od Svetske ornitološke federacije kao vrsta nastala u našoj zemlji.

Pojavljuje se u četiri osnovne boje: žuta, zelena, bela i plava, a osim klasičnih nijansi perja, poslednjih godina javlja se i interesantna mutacija – ptice svetlosmeđe boje, nalik beloj kafi.

Mogu imati i ćubu, što dodaje na raznolikosti u izgledu, ali, kako ističe ornitološki sudija i profesionalni odgajivač Branislav Karajović iz Kruševca, za ovu rasu nije presudno kako ptica izgleda – najvažnije je kako peva.

– Još kao dete, pre više od 50 godina, imao sam priliku da vidim neke lepe ptice pevačice kod mog dede i odmah sam se zaljubio u njih i poželeo da ih čuvam. Slavujari su kanarinci pesme i jedina rasa ptica proizvedena u našoj zemlji zvanično priznata u svetu. Konkretno na ovoj vrsti radim preko 40 godina i bavim se isključivo njima. Zajedno sa prijateljima, ekipom mladih ljudi, različitih profila i zanimanja, godinama sam selektovao najbolje primerke. Mnogi pričaju o genetici, ali ja više volim da koristim termin selekcija – od najboljih ostaju najbolji. Pažljivim radom i ukrštanjem izabrali smo ptice najvećeg kvaliteta. Ovo je ubedljivo najbolji pevač u svetu kanarinaca, a ekstremi mogu da ispevaju i preko 35 različitih tura i melodija – navodi Karajović.

Profesionalni uzgoj zahteva strpljenje i redovnu brigu. Mladi kanarinci pažljivo se uče pesmi, često uz pomoć starijih ptica kao „učitelja” ili audio-snimaka. Potrebni su mir, pravilna ishrana i čisti kavezi kako bi ptica razvila svoj pun potencijal i bila spremna za takmičenje.

Prema rečima Branislava Karajovića, postoji precizan pravilnik o organizaciji takmičenja ptica pevačica koji definiše sve – od veličine prostorija i temperature, do načina na koji se ptice izlažu pred sudije. Ocenjivači bi trebalo da sede na udaljenosti od oko metar i po od kaveza. Pred sobom mogu da imaju jednu, dve ili četiri ptice, u zavisnosti od toga da li je reč o pojedinačnoj, kolektivnoj ili kategoriji para. Pesma kanarinca se ocenjuje 15 minuta, a kolektivna 20 minuta.

Ture koje ptice pevaju su jasno kategorisane: postoje teške, poluteške, srednje i lagane ture, kao i slobodne ture, a ukupno je definisano 26 osnovnih tura pevanja. Svaka tura ima svoj naziv, evidentira se ocena i opseg bodova, a postoje i kolone za harmoničnost pesme, kao i negativni poeni za ono što nije poželjno.

– Dok je izložena, ptica mora da otpeva sve što zna. Čak i ako je najbolja na svetu, ako ne izvede sve što ume, to se odražava na ocenu. Mi koristimo i Pavlovljeve metode u treningu, sa igrama svetla i tame, kako bismo pticu navikli da pesmom reaguje kada se iznese pred sudije – objašnjava on.

Učestvovanje odgajivača slavujara na svetskim takmičenjima nije lako, jer Srbija nije članica Evropske unije, ali uz pomoć prijatelja iz Rumunije i drugih zemalja, ova vrsta je priznata i prikazivana na prestižnim takmičenjima širom Evrope.

Profesionalnih uzgajivača ima u Kruševcu, Beogradu, Nišu, Leskovcu, Kragujevcu, Jagodini, Vlasotincu i drugim gradovima Srbije. Posebnim odabirom mladih slavujara najbolji pevači ostaju njima, a oni koji ne prođu selekciju, obično se poklanjaju ili prodaju i postaju pravi ljubimci.

– Takvu pticu često dobije neko ko to voli, neki klinac, pa joj da ime i uživa u njenoj pesmi, hrani je voćem i mineralima. Taj kanarinac će lepše živeti, čak i bolje nego profesionalac koji je stalno u treningu i na režimu ishrane – kaže Karajović.

Da bi neko postao uzgajivač viruoznih slavujara i mogao da se takmiči, mora da bude član udruženja, da nabavi alkice i pari ptice, da neguje mlade i da ih trenira – samo tako se stiče iskustvo potrebno za ovu delikatnu vrstu. Svako može da se takmiči sa svojom pticom, a ko želi da koristi tuđu, to može samo uz dozvolu odgajivača i pod njegovim imenom. Naš sagovornik je član najstarijeg udruženja u Kruševcu – „Bagdala”, a ističe da na nadmetanjima pernatih pevača nikada ne sudi svojim pticama kako bi se očuvala fer konkurencija.

– Broj takmičenja zavisi od odgajivača. Od 2000. godine kod nas se održavaju svake godine, a samo jednom, za vreme korone, nismo imali takmičenje. Osim našeg, postoji još dva udruženja za odgoj i zaštitu ptica pevačica u Kruševcu. Prošle sezone organizovano je tri međunarodna šampionata i sva tri su održana u našem gradu. Bilo ih je i u drugim gradovima, ali to su državna i balkanska takmičenja na koja smo svi obavezni da idemo. Veliki broj kvalitetnih ptica biće predstavljen i u novembru kada naše udruženje priređuje u Kruševcu veliki balkanski kup – naglašava odgajivač kanarinaca.

Ovaj zanimljivi hobi može doneti i zaradu, ali oni oni koji su krenuli da se njime bave samo zbog novca, brzo odustaju. Odricanje, pažljivost i dobri uslovi u kojima ptići žive preduslov su za uspešan uzgoj.

– Teško je imati jednog ljubimca, jer ja imam samo oko osamdeset mladih slavujara u treningu, a tek koliko imam takmičarskih. Za ovaj hobi potrebno je dosta strpljenja i truda, a najvažnija je velika ljubav prema pticama i njihovoj pesmi – zaključuje Karajović.

– Slavujari se izdvajaju od ostalih kanarinaca po neverovatnoj raznolikosti pesme: prosečno otpevaju oko 25 tura, dok najbolji ekstremi mogu dostići i do 35 različitih kompozicija. Ova muzička veština čini ih istinskim virtuozima među pticama.

– Karajović ističe da ova vrsta dobro podnosi različite temperature – starije ptice mogu biti napolju čak i do januara. Svakog jutra, kada im se sipa voda, prvo se kupaju, čak i ako je napolju minus. Ovakva prilagodljivost jedan je od razloga što su zahvalne za čuvanje.

– Kanarinci za jedinstvene pesme zahtevaju strpljenje, znanje i veliku ljubav od svojih uzgajivača koji ih neguju i treniraju za takmičenja.