Filozofiju pronašao u botanici

Nikola Šušić je prvo želeo da upiše filozofiju, ali se nije našao na budžetu, pa se na nagovor majke opredelio za indeks Šumarskog fakulteta. Danas je doktor biotehničkih nauka, a filozofiju proučava u slobodno vreme.

– Majka je bila u pravu. Na Šumarskom fakultetu se uče zaista predivni predmeti, bliski čoveku i prirodi, primenljivi i značajni u kasnijoj stručnoj praksi za čitavo društvo – kaže Šušić.

I egzotični ginko obredno drvo

Kao naučni saradnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja Beogradskog univerziteta trenutno vodi akciju mapiranja drveća poznatog kao zapisi. U ovom zanimljivom poduhvatu pored stručnjaka učestvuju i građani Srbije koji dobro poznaju lokalne terene. Njihova uloga je ključna jer samo oni znaju brojne detalje o ovim zanimljivim stablima i, što je naročito važno, nosioci su verovanja, priča i legendi vezanih za obredna stabla.

Zapis je stablo koje predstavlja svetinju za selo na čijem se području nalazi. Ono je osveštano drvo na kojem je urezan krst. Ne sme se seći, i ne smeju mu se lomiti grane, a zabranjeno je i penjanje. Najčešće su to hrastovi, ali i druge vrste poput cera, bele lipe, oskoruše, divlje kruške, oraha, poljskog jasena, pa čak i crnog bora. Neka su stara dvesta godina, a preživela su zahvaljujući običajima lokalnog stanovništva. Šušić ističe da zapis može biti i novo, mlado stablo, a među njima su ponekad i vrste koje nisu domaće kao što je ginko.

Litije su poseban crkveni događaj kada građani obilaze ta stabla i svetkuju ih. Sačuvali su ih kroz sve ove vekove od različitih nedaća, i među njima su neki veoma retki primerci starih stabala, pojedinih vrsta drveća.

– Nemamo danas šumu staru 200 godina u Šumadiji. Imamo samo pojedinačna stabla i ona su preživela tako što ih je lokalno stanovništvo čuvalo i poštovalo, verujući da će biti kažnjeni ako ih poseku – objašnjava naš sagovornik.

On ističe da je nadahnuće za istraživačke radove vezane za stabla zapise dobio kao master student na beogradskom Šumarskom fakultetu i to od mentora prof. dr Martina Bobinca.

– Ključan njegov rad za mene bio je „Posebni primerci starih stabala lužnjaka u Bosutskom basenu”. Čitajući i diveći se slikama tih stabala iz Srema setio sam se svog kraja, okoline Kraljeva. Ta stabla koje pamtim još iz detinjstva jesu bili upravo zapisi, a prvi među njima jedan zaista poseban hrast iz sela Pekčanice – kaže Šušić.

Istraživanja instituta su se širila i na druge krajeve, tim je dobijao nove stručnjake, mapiranje je uzelo maha. Danas, osam godina kasnije sa svojim osmočlanim timom daje doprinos botaničkom nasleđu Srbije.

– Naša uloga je da zajedno s građanima dokumentujemo zapise Šumadijskog okruga na terenu, izvršimo njihov premer, ocenimo mikrostaništa i njihovu opštu kondiciju, kreiramo mapu svih zapisa i predložimo da se običaji vezani za njih uvrste na Listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, a samim tim i da postanu i kandidat za upis na Uneskovu listu svetske kulturne baštine – kaže sagovornik „Magazina”.

Poslednjih godina dr Šušić provede u proseku sto dana godišnje na terenu radeći na više projekata istovremeno.

Stručnjaci uočavaju da su naše šume sve više pogođene sušama. To je alarm za sve koji se bave šumskim ekosistemima. Brzih rešenja nema, ključ je, kaže naš sagovornik, u dugoročnim istraživanjima, kako bi ih sačuvali.

– „TreeGems” projekat mi je omogućio da Region Šumadije obilazim veoma detaljno. Tu su naravno i susreti s lokalnim stanovništvom, druženje s građanima i zajednički rad s njima – kaže naš sagovornik i prepričava tek jednu od anegdota s terena u Trnavi kod Topole. Dok su pravili pauzu u kafani „JiT”, naučnici su spomenuli šta istražuju i gospodin Drpalo, veliki entuzijasta, odmah je ustao od stola i krenuo s njima ne bi li im pokazao svaki zapis u selu i ispričao priče o njima.

U selu Progorelica kod Kraljeva, od porodice Nešović saznali su da je ispod njihovog zapisa kralj Aleksandar pravio pauzu i jeo piletinu pred odlazak u manastir Studenicu. Progorelica je jedno od poslednjih lepših mesta za pauzu pred ulazak u surovu klisuru reke Ibar koja je sigurno bila mnogo manje prohodna nego danas i svakako je predstavljala izazov čak i za kralja.

Čuvajmo šume

Pitamo dr Šušića kakav odnos mladi imaju prema tradiciji i prirodi. Kako bi ih pridobio za izučavanje botanike i šumarstva?

– Pitao bih ih da li osećaju klimatske promene i da li žele da nešto učine u vezi s tim. Ako je odgovor da, Šumarski fakultet je odličan izbor. Od zdravih, dobro negovanih i od adekvatnih vrsta sastavljenih šuma nemamo boljih saveznika u borbi protiv veoma osetnih klimatskih promena. Šume imaju i socijalnu i ekološku i ekonomsku funkciju, a na njih možemo da utičemo pozitivno, tek ako ih upoznamo – zaključuje Šušić.

Iz vremena Karađorđa

U ovom trenutku teško je reći koji su to najstariji zapisi, ali s dosta sigurnosti može se pretpostaviti da su neki od njih služili za verske obrede i pre izgradnje crkava. Na primer, to bi bili najstariji primerci hrastova zapisa iz sela Bare kod Knića. Po predanju meštana ovaj zapis je iz doba Karađorđa, dok je iz Gornjih Grbica kod Kragujevca iz doba dinastije Obrenović.

Mapiranje Šumadije do jeseni

– Postoje sela s izuzetnim brojem zapisa, na primer Guberevac kod Knića, kao i Maršić i Bukorovac kod Kragujevca gde ima do deset pa i više ovakvih stabala. Pronalazimo ih uz pomoć meštana, pa pristupamo zajedničkom premeru visine stabala, obima debla, parametara razvijenosti krošnje, ocena mikrostaništa i opšte kondicije i vršimo detaljno fotografisanje – objašnjava Šušić koji nagoveštava da bi ove jeseni mapiranje u Šumadiji moglo da bude završeno.

Otkrivanje skrivenih dragulja

Projekat ,,Sveta stabla Šumadije – Otkrivanje skrivenih dragulja botaničkog i kulturnog nasleđa Srbije” (akronim TreeGems) je projekat koji finansira Centar za promociju nauke pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Rukovodilac projekta je Univerzitet u Beogradu – Institut za multidisciplinarna istraživanja, a partneri su mu udruženja građana Obrazovno kreativni centar ,,4E” i Ekološko-istraživačko društvo ,,Mladen Karaman” iz Kragujevca, kao i Zavod za zaštitu prirode Srbije.