Androidi pitaju: „Ko je ovde čovek?"

PRIKAZ

Dr Miroslav Trajanović

Najnovija knjiga eminentnog autora prof. dr Esada Kučevića ekspertski je prilog visokotehnološkom napretku koji menja sve oblasti ljudskog života. Izuzetak nije ni moderna stomatologija, u kojoj razvoj robotike, veštačke inteligencije i digitalne automatizacije donosi revolucionarne promene.

Saglasno autorovim empirijskim saopštenjima, robotizovana stomatologija se razvija eksponencijalno i skalabilno. Uvođenje robota i naprednih softverskih sistema u dentalne procedure otvorilo je vrata praktičnoj primeni mnogobrojnih prednosti u svim stomatološkim specijalnostima i formatizovalo akademsku izvrsnost, klinička partnerstva i strateške vizije.

Ova knjiga počinje hronološkim razvojem opštih sinonima robota i njihovih srodnih izraza. U prvom poglavlju opisani su antički automati i srednjovekovne mašine, odnosno naučno-fantastični droidi što sukcesivno evoluiraju u mehanička bića ili kibernetičke jedinice. To su danas popularni androidi, u humanoidnom obliku, uz čije sisteme više nisu uniformni, nego inkluzivno-komplementarni autonomni sastavi i kompatibilna digitalna tehnologija veštačke inteligencije.

U nastavku ove naučne publikacije prezentovane su digitalne transformacije savremene stomatologije u svim specijalističkim oblastima. Jasno i detaljno su predočene indikacije i kontraindikacije za praktičnu primenu androida, u kojoj robotski sistemi nisu pretnja, već saveznici u rutinsko-repetitivnim i kompleksnim terapeutskim procedurama, zahvaljujući kojima stomatolozi danas mogu da budu bolji nego juče.

Digitalna transformacija donosi liderstvo u automatizovanoj stomatologiji. Umeće vođenja, harizma, autoritet, inspirativnost i odlučnost nije samo u znanju već i u poverenju, multidisciplinarnoj saradnji i spremnosti da se revolucionarne promene prihvate i implementiraju. Konkretna prilika je upravljanje u ordinaciji: na radnoj poziciji robotska optimizacija je tehnološki preobražaj digitalne tranzicije koji promoviše organizaciono-kadrovsku reformu kroz spoj discipline, radoznalosti i svakodnevnog stručnog dijaloga.

Ključ lidera je u povezivanju, a ne u biranju strane. Istovremeno, najnoviji trendovi robotizovane automatizacije, prilagođeni stomatološkim specifičnostima, posle prelaska sa manuelnog na strateški rad i digitalne inovacije, usvojili su preduslov da trećemilenijumski terapeuti iznova budu ono što jesu, a ne ono što se od njih očekuje.

S druge strane, konačan zaključak o prvom izdanju „Robota u stomatologiji”, uprkos afirmaciji očiglednih prednosti, u neobičnom, zahtevnom i korisnom štivu, napominje da robotizovana stomatologija nosi i određene izazove. Pre svega, to su visoki troškovi nabavke i održavanja opreme. Zatim, postoji zabrinutost da bi povećana automatizacija mogla da smanji potrebu za ljudskim kadrom iako roboti u sadašnjoj fazi pomažu, a ne zamenjuju stomatologe.

Nasuprot manama – visokoj ceni, digitalnoj nejednakosti i etičkim dilemama – robotizovana stomatologija pokazuje potencijal za globalnu koordinaciju. Iako motivi nisu uvek isti, interesi za unapređenje dentalne zaštite ujedinjuju one koji se retko slažu u bilo čemu drugom. U tom svetlu, robotizovana stomatologija postaje mesto susreta različitih svetova i predstavlja važan korak ka modernijoj i efikasnijoj dentalnoj medicini. Iako još u fazi razvoja i šire implementacije, njen potencijal se naslućuje. Naročito u kombinaciji stručnosti stomatologa i preciznosti robota, što je najbolja najava za sigurniju, bržu i prijatniju dentalnu praksu.

Paralelno, simultano i sinhrono, robotizovana stomatologija postaje više od naučne inovacije. Ona je političko, ekonomsko i društveno ogledalo savremenog sveta koje simbolizuje model saradnje i raznolikosti. Kao globalno tržište, koje je kompleksno ali i funkcionalno, robotizacija ujedinjuje inženjere iz Japana, programere iz SAD, dizajnere iz Evrope i terapeute iz Azije i Latinske Amerike. U interaktivnom smislu, ona je iznad političkih granica i kulturnih razlika iako upravo „neideološka saradnja” često znači i izostanak zajedničkih vrednosti. U razvijenim zemljama roboti su isključivo luksuz najbogatijih za profitabilno osvajanje tržišta, dok su kod većine nerazvijenih teritorija instrument javnog zdravlja i socijalne pravde. Onda se razlike u dostupnosti i etici ogledaju u istom sistemu, baš kao u svetskom poretku. Bez dominacije narativa nad statistikom.

Na kraju i indirektno, robotizovana stomatologija ne pokazuje svet kakav bismo želeli, već svet kakav zaista jeste: svet interesa, ali i saradnje, svet podela, ali i međuzavisnosti. Zato u globalnom poretku razuđenih interesa roboti, kao i ljudi, traže ravnotežu moći, znanja i pravičnosti, što je ohrabrujući i utešni zaključak o transformativnoj naučnoj paradigmi koju prof. dr Esad Kučević u ovoj knjizi etablirano i prosvetiteljski, poput prometejske vatre, stvaralački pronicljivo i antologijski ubedljivo afirmiše već u prologu o robotima: „Prvo smo ih stvorili da nam služe, onda su počeli da uče, sad nas posmatraju – i pitaju: ko je ovde čovek?”