Pravi Da Vinčijev kod

Pet vekova nakon smrti Leonarda da Vinčija, čuvenog italijanskog renesansnog slikara, inženjera, anatoma, pronalazača i arhitekte, nauka pokušava da osvetli tajne koje je prekrilo vreme. Jedan od najambicioznijih poduhvata u tom smeru je „Leonardo DNK projekat”, istraživački program koji nastoji da rekonstruiše njegov 500 godina star genetski kod i rasvetli poslednje nepoznanice o njegovom poreklu i večnom počivalištu. Nedavno saopštenje otkriva da su naučnici, posle gotovo decenije rada, načinili krupan korak – uspeli su da potvrde mušku krvnu liniju Leonarda da Vinčija sve do 1331. godine. Ovaj rezultat otvara put ka možda najvećem otkriću do sada: mogućnosti sekvenciranja genoma jednog od najvećih umova renesanse.

Tim naučnika se nada da će im njihov rad omogućiti da kroz genetske asocijacije „bolje razumeju Da Vinčijeve izvanredne talente i oštrinu vida“. Sa ovim saznanjima, mogli bi čak da rekonstruišu njegov trodimenzionalni lik, piše Science Alert.

DNK projekat

Ostaci za koje se smatra da potiču iz muške linije Da Vinčija prvi put su iskopani zahvaljujući pedantnom radu dva genealoga, stručnjaka koji proučavaju poreklo i loze porodica, prave porodična stabla i istražuju istoriju prezimena i nasledstva. Alesandro Vecozi i Anjeze Sabato iz Udruženja za nasleđe Leonarda da Vinčija, su i objavili knjigu „Genije Da Vinči. Genealogija i genetika u potrazi za Leonardovom DNK“.

Vođa projekta i molekularni antropolog David Karameli i forenzički antropolog Elena Pili su testirali DNK šest živih potomaka u porodičnom stablu Da Vinčija. Segmenti njihovog Y hromozoma očigledno su se podudarali, što ukazuje na krvnu lozu koja seže najmanje 15 generacija unazad.

Sada, kada su naučnici identifikovali potencijalnu krvnu lozu Da Vinčija, DNK može da se uporedi sa ostacima za koje se sumnja da su Leonardovi i sa onima za koje se smatra da potiču od njegovih bliskih rođaka.

Identifikovan Leonardov deda

Leonardo da Vinči je umro u maju 1519. godine, a navodno je, prema svojoj želji, sahranjen u crkvi Svetog Florentina u Amboazu. Ova crkva je uništena tokom Francuske revolucije, a kosti za koje se veruje da su njegove pronađene su tek 1863. godine, kada su premeštene u malu kapelu u dolini Loare.

U to vreme, neki nisu bili baš uvereni da su Da Vinčijevi ostaci ispravno identifikovani, a skepticizam je opstao do danas. Da bi potvrdili da ovi ostaci pripadaju Da Vinčiju, naučnicima je bio potreban rođak sa kojim bi ih uporedili.

Sam Da Vinči je, međutim, umro a da nije imao dece. Vecozi i Sabato su godinama pedantno radili na pronalaženju muških potomaka njegovog oca i polubrata, i tvrde da su identifikovali 15 njih.

U toku je projekat iskopavanja porodične grobnice Da Vinčija, koja bi mogla da sadrži kosti Leonardovog dede, ujaka i polubraće. Vođe iskopavanja su antropolozi Univerziteta u Firenci Alesandro Riga i Luka Bakeki, a njihovi preliminarni rezultati su identifikovali najmanje jednog muškarca u mešavini ostataka.

„Neophodne su dalje detaljne analize kako bi se utvrdilo da li je ekstrahovana DNK dovoljno očuvana“, kaže Karameli.

„Na osnovu rezultata, možemo da nastavimo sa analizom fragmenata Y hromozoma radi poređenja sa sadašnjim potomcima.“

Ako se Y hromozomi živih Da Vinčijevih potomaka podudaraju sa ovim starijim ostacima, to bi podržalo ideju da je ovo zapravo Leonardova porodična linija.

Još uvek ima mnogo toga da se uradi, rezultate treba da potvrde i drugi istraživači, ali će, možda, jednog dana ovi koraci dovesti do rekonstrukcije Da Vinčijeve DNK.

„Nadamo se da ćemo kroz oporavak Leonardove DNK razumeti biološke osnove njegove izuzetne oštrine vida, kreativnosti, pa čak i aspekte njegovog zdravlja i uzroke smrti“, kaže Vecozi.