Misterija između knjiga

Sa jedne strane knjige, sa druge špijunaža i ubistva. A u sredini – Buk, ekscentrični vlasnik knjižare i bivši špijun,  ujedno i glavni junak nove britanske serije „Knjižar”, koju će od večeras, sredom u 21.00 emitovati Epik drama.

Radnja ove stilsi doterane priče smeštena je u London pedesetih godina prošlog veka.

U fokusu je ekscentrični Buk, koji iako živi povučeno i svoj mir deli u neobičnom, ali toplom platonskom braku sa svojom prijateljicom iz detinjstva Troti, njegov život daleko je od mirnog. Ispod prašnjavih polica i mirisa starih korica kriju se ožiljci rata, tuga za izgubljenom ljubavlju i senke prošlosti koje nikako ne jenjavaju.

Kada u knjižaru stigne Džek, mladi bivši osuđenik koji veruje da dobija priliku za novi početak, otkriva da ništa nije slučajno i da je njegovo zaposlenje samo deo složenije slagalice u kojoj se prošlost i sadašnjost opasno prožimaju.

Kako sačuvati dostojanstvo

Autori serije stvorili su atmosferu starog Londona kao savršenu pozadinu za zaplet koji podseća na klasične romane o detektivima i špijunima. Magla na ulicama, senke pabova i intimna tišina iz knjižare grade scenografiju u kojoj svaki lik ima dva lica – jedno za svet i drugo za sopstvenu savest.

Glavni glumac Mark Getis ističe da mu je lik Buka jedan od najsloženijih u karijeri.

„Buk je čovek koji deluje mirno, ali iznutra stalno gori. On je intelektualac, čovek od knjiga, ali i bivši špijun koji je video stvari koje ne bi trebalo ikada videti. Ta dvostrukost, taj neprestani unutrašnji rat, čini ga izuzetno izazovnim. Dok sam snimao scene u knjižari, često sam imao utisak da sam istovremeno u hramu mudrosti i u tamnici sopstvenih sećanja”, kazao je glumac za britanske medije.

Njegova partnerka na ekranu, glumica Poli Voker, koja tumači Troti, naglašava da je njihov odnos posebna nit serije.

„Njihov brak nije klasičan, nema tu uobičajene romantike, ali ima ljubav koja je duboka i nežna. To je savez dve duše koje se poznaju od detinjstva i koje su naučile da žive jedna za drugu. Svi koji gledaju prepoznaće u tom odnosu nešto od sopstvenog života – jer postoje ljubavi koje ne moraju da budu izgovorene da bi bile snažne”, izjavila je glumica.

Posebnu svežinu priči donosi Konor Finč u ulozi Džeka. Njegov lik nosi težinu prošlosti koju ne može da izbriše, ali istovremeno predstavlja i simbol druge šanse. „Džek veruje da počinje iznova, ali vrlo brzo shvata da je u ovom svetu sve povezano sa njegovom prošlošću”, objasnio je Finč.

Kaže da je bilo važno prikazati njegovu borbu – to nije samo mlad čovek u potrazi za oprostom, već lik koji pokušava da u jednom surovom vremenu sačuva svoje dostojanstvo. „Mene je dirnulo što on, uprkos svemu, nalazi novu porodicu u Buku i Troti, i što ga upravo taj odnos vuče napred”, istakao je glumac.

Više od prostora ispunjenog knjigama

Serija „Knjižar” nije klasična priča o ubistvima. Ona ispituje duboka lična pitanja: koliko dugo možemo bežati od prošlosti, šta znači ljubav bez strasti, mogu li tajne, jednom otkrivene, da donesu olakšanje ili samo još veći teret. Rediteljka Karolina Đemeta ističe važnost knjižare. „U ovoj priči ona nije samo prostor ispunjen knjigama. Ona je simbol utočišta, ali i lavirinta. Tamo gde mislite da ste najsigurniji, najčešće leži istina od koje najviše strahujete”, ispričala je rediteljka.

Uz Getisa, Vokerovu i Finča, u seriji se pojavljuju i Eliot Levi kao inspektor Blis – oštrouman policajac i ljubitelj književnosti, kao i Buket Komur u ulozi Nore, jednog od najtajanstvenijih likova, U gostujućim ulogama gledaćemo Pola Mekgana, Danijela Mejsa, Džoeli Ričardson, Blejka Harisona i Rozi Kavalijero.

Snimana u Belgiji, u gradovima poput Namira i Genta koji su verno rekonstruisani da izgledaju kao posleratni London, serija verno oslikava doba straha i nade. Atmosfera na snimanju, kako se priseća Gejtis, često je bila ispunjena humorom i drugarstvom: „Posle dugih noćnih snimanja, često bismo u zoru sedeli zajedno i nazdravljali. Taj osećaj zajedništva ostao je urezan u svaki kadar”.

„Knjižar” je serija koja u sebi nosi pitanja identiteta, prijateljstva, traume i druge šanse. Njene teme odjekuju i danas, podsećajući nas da hrabrost nije samo u suočavanju sa neprijateljem, već i u prihvatanju samog sebe. „Ova priča je i podsetnik da kultura, knjige i istorija imaju moć da nas izleče”, kazala je Vokerova.