Balon-mantil uvek u trendu

Jesen donosi onu posebnu promenu – mokro lišće pod nogama, svetlost koja postaje mekša i u kojoj se prelivaju zlatno-crvene boje drveća, jutarnju izmaglicu i hladne večeri. Upravo tada, na scenu izlazi mantil, kao jedan od najprepoznatljivijih i najpraktičnijih komada jesenje garderobe. Nije to samo odevni predmet protiv vetra i kiše, već modni klasik koji spaja funkcionalnost i eleganciju.

Njegova priča se proteže kroz dva veka i počinje mnogo pre nego što je postao simbol sofisticiranosti u filmovima i na modnim pistama.

Jesenji „trench coat” ili balon-mantil, bilo da je u klasičnoj bež nijansi ili u nekoj modernoj, vibrantnoj boji, ostaje neprolazni simbol koji povezuje vojno nasleđe sa savremenim modnim izrazom.

Prve verzije mantila pojavile su se još u 19. veku, kada je škotski hemičar Čarls Mekintoš, zajedno sa Tomasom Henkokom, oko 1820-ih godina patentirao gumirani pamuk – materijal koji je uspešno odbijao vodu, ali je bio neudoban, jer “nije disao”. Kako piše Gardijan, taj izum je bio revolucionaran za svoje vreme, ali je zahtevao dalja poboljšanja.

Zamena za oficirski šinjel

Pedesetih godina 19. veka Džon Emeri, osnivač britanskog brenda Aquascutum, razvio je tkaninu koja je bila vodootporna, ali znatno prozračnija, pa je tokom Krimskog rata britanskim oficirima isporučivao prve moderne vodonepropusne mantile.

Ključni trenutak u razvoju današnjeg mantila desio se 1879. godine, kada je Tomas Barberi patentirao gabardin – čvrsto tkani, vodootporni i istovremeno prozračni sivi ili bež keper. Časopis Vog ističe da je upravo gabardin bio presudan za buduću popularnost balon-mantila, jer je bio lagan, izdržljiv i mnogo udobniji od prethodnih gumenih materijala.

Tokom Prvog svetskog rata, u rovovima zapadne Evrope, teški vojni šinjeli pokazali su se nepraktičnim. Britanski i francuski oficiri počeli su da biraju lakše kapute od gabardina – takozvane „trench coats”, „rovovske mantile”. Alke za kačenje opreme, epolete i čvrsti kaiševi oko manžetni i struka, bili su funkcionalni detalji koji su oblikovali njihov prepoznatljiv dizajn. Kako piše BBC Culture, mnoge od ovih funkcija danas su dekorativne, ali i dalje čuvaju autentičnost originalnog dizajna.

Praktičan i elegantan

Po završetku Velikog rata, oficiri su svoje rovovske mantile doneli kući. Oni su se, gotovo neprimetno, preselili iz blatnjavih rovova na gradske ulice Londona i Pariza, postavši praktičan i elegantan izbor za svakodnevni život.

Kako piše Njujork tajms, prelazak mantila u civilnu modu bio je prirodan: ratne uspomene i kvalitet materijala dali su mu status pouzdanog komada garderobe. U periodu između dva rata, žene koje su ulazile na tržište rada i preuzimale aktivnije uloge u društvu, takođe su prihvatile mantil – on je bio simbol modernih shvatanja i oslobođenja.

Zlatno doba Holivuda i film noar pedesetih godina bili su ključni za njegov status modne legende. Likovi fatalnih žena i privatnih detektiva koji su se skrivali ispod podignutih kragni u mračnim ulicama, dali su mu prizvuk misterije.

Hemfri Bogart u filmu „Kazablanka“ nosi svoj prepoznatljiv, neizbežan balon-mantil, koji je postao sinonim za filmski glamur četrdesetih. Njegov opušteni, ali besprekorno elegantni izgled u mantilu dodao je liku Rika Blejnija dozu misteriozne privlačnosti i stila koji je obeležio čitavu eru Holivuda. A kada je Odri Hepbern u „Doručku kod Tifanija” po kiši prošetala ulicama Njujorka u bež Burberry mantilu, rovovski kaput je zauvek postao sinonim za filmsku eleganciju. Danas, bez obzira na modne trendove, mantil ostaje stalni pratilac jeseni – komad koji podjednako dobro funkcioniše i kada se nosi preko poslovnog odela, uz farmerke ili preko večernje haljine.

Savremeni trendovi

Savremeni dizajneri igraju se krojevima, bojama i materijalima, ali osnovna silueta ostaje verna originalu. Kako je pisao Harper’s Bazaar, „minimalne izmene i dalje poštuju osnovni DNK mantila: dužina do kolena ili listova, dvoredno kopčanje i pojas koji naglašava struk”. Upravo ta kombinacija praktičnosti i sofisticiranosti objašnjava zašto je mantil više od sezonskog trenda.

Stilisti ističu da neutralne nijanse i jednostavna linija mantila omogućavaju da jednako dobro pristaje različitim tipovima građe. Street style fotografije iz Pariza, Londona ili Tokija potvrđuju da trenčkout jednako nose modeli na modnim revijama, poslovni ljudi u jutarnjoj gužvi, ali i umetnici koji žele ležeran, ali prefinjen izgled.

„Njegova prilagodljivost razlog je što se svake jeseni mantil vraća na ulice, ne kao trend, već kao konstanta“, piše Njujork tajms.

Još jedan aspekt modernog mantila jeste održivost. U eri kada se sve više vodi računa o ekološkom uticaju mode, „rovovski mantil” predstavlja pametnu investiciju: kvalitetan mantil od dobrog gabardina može da traje decenijama i prenosi se s generacije na generaciju. Vintidž modeli su danas posebno cenjeni među kolekcionarima, jer nose priču prošlih vremena i kvalitet koji savremena brza moda često ne može da ponovi.

Ove sezone u kraćoj verziji

Na pistama, mantil često postaje glavna zvezda stajlinga. Dizajneri ga koriste preko slip haljina, kombinuju sa belim patikama za ležeran izgled ili stilizuju uz čizme do butina i zlatne detalje za večernje prilike.

Mantil je i dalje kralj jeseni. Ulična moda je pokazala da nema pravila: mantil može da bude oversized i nenametljiv, zavrnutih rukava ili pažljivo strukiran uz kaiš. Kako piše Elle, upravo ta fleksibilnost čini ga „idealnim komadom za prelazno vreme – dovoljno je topao za hladna jutra, a dovoljno lagan da ga skinete kad se pojavi sunce“.

Ove godine, međutim, balon-mantil, prvi put u svojoj istoriji, doživljava drastičnu promenu. Skraćen je, isečen, neki bi rekli „iskasapljen” – postao je „crop” jakna do struka, tako da je izgubio prepoznatljivu formu. Ostali su samo dupla tkanina na leđima, epolete i eventualno kaiš. Sledeći influensere po društvenim mrežama, oni koji prate modne trendove, prihvatili su da nose ovaj nenadmašni odevni predmet i u novom obliku.