Divljač - klimatski prihvatljiva zamena za govedinu

Svako ima pristup klimatski prihvatljivoj hrani, a jedna od opcija je da smanjite emisiju vezanu za namirnice i sam proces proizvodnje. To s jedne strane zvuči kao utopija, ali jeste deo ekološkog pokreta koji prati dešavanja na svetskom nivou.

Metju Moran, profesor biologije na Hendriks koledžu u Arkanzasu, koji je koautor studije iz 2020. godine o potencijalnim uštedama ugljenika od ulova divljači u SAD kaže da sve životinje ulovljene u SAD, što je bilo ekvivalentno više od tri procenta celokupne potrošnje- a ako bi se smanjila emisije vezane za proizvodnju mesa, ako bi umesto govedine ili piletine izbor bila divljač- smanjenje emisija bilo bi ekvivalentno smanjenju 400.000 automobila sa puteva svake godine.

„Glavni razlog je taj što ako lovite jelene iz divljine kao izvor hrane, postoji malo ili nimalo uništavanja staništa”, objašnjava Moran, „za razliku od onoga što je uključeno u uzgoj mesa na farmama”.

Moranov argument zvuči kao razuman argument, ali odgovor postaje zamršeniji kada dublje pogledate. Divljač može biti opcija sa niskim sadržajem ugljenika ako se jeleni ne uzgajaju i zaista su divlji. Kao obrok, divljač može imati mali ugljenični otisak, sve dok lovci ne putuju daleko da bi uništili jelene, piše Science Alert.

Sve ovo navodi da divljač može biti deo klimatski prihvatljive ishrane na lokalnom nivou, ali pitanje postaje komplikovano kada se posmatra na globalnom nivou.

„Problem je u razmeri”, kaže Hana Riči, zamenica urednika i vodeća istraživačica globalnog razvoja na Univerzitetu u Oksfordu u Velikoj Britaniji.

„Da, možda je razuman – i niskougljenični – izbor za mali procenat stanovništva Velike Britanije da jedu divljač, ali brojke jednostavno ne funkcionišu ni za jednu kritičnu masu ljudi”, kaže ova naučnica koja kaže da je govedina dobar primer hrane sa visokim sadržajem ugljenika. Emisije vezane za svu govedinu iznose oko pet odsto globalnih emisija. Kada se šume ili travnjaci krče kako bi se napravilo mesto za ispašu i za useve koji postaju hrana za životinje, one oslobađaju ugljen-dioksid u atmosferu. Kada krave vare hranu, one prirodno proizvode mase metana, snažnog gasa koji zagreva. A tu je i gorivo koje se koristi za prevoz stoke do polja i klanica, energija koju koriste maloprodajni i skladišni objekti i svaki drugi materijal uključen u proces. Da biste proizveli 100 grama proteina od govedina u proseku se oslobađa 25 kg ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2e). Proizvodnja iste količine proteina iz graška rezultira sa 0,4 kg CO2e. Tofu oslobađa 1,6 kg, piletina generiše 4,3 kg, a svinjetina 6,5 kg CO23 na 100 g proteina.

U posebnoj studiji u severnoj Italiji, istraživači koji su analizirali licencirane lovne odstrele, takođe su otkrili da ako računaju metan od jelena, ugljenični otisak divljači se povećava – u nekim okolnostima čak prevazilazi i otisak govedine. U slučaju divljači, Herst i drugi tvrde da se „populacije divljih jelena ne održavaju na ovim visokim nivoima za proizvodnju divljači“.

Mnoge zemlje imaju klimatske ciljeve koji zavise od drveća koje usisava ugljen-dioksid iz atmosfere putem fotosinteze i skladišti ga u sebi i pod zemljom. Zato je poslednjih decenija bilo mnoštvo projekata za proširenje i zaštitu šuma. Ali jeleni su ješne životinje koje će rado jesti mlada stabla i nove izdanke starih. Pri veoma visokim gustinama u nekim delovima SAD, do 75% sadnica je oštećeno. U Škotskoj je istraživanje iz 2013. godine pokazalo da jeleni utiču na 15-20% mladih stabala.

„Bez kontrole populacija jelena, nove šume i postojeće šume neće ostvariti svoj potencijal sekvestracije ugljenika“, kaže Herst, koji je autor izveštaja o tome kako divlji jeleni utiču na sekvestraciju ugljenika u škotskim šumama.