Želite da znate koliko ćete živeti? Postoje nagoveštaji koji daju okvirne odgovore

Kardiološka oboljenja i rak su vodeći uzroci smrtnost. Trenutno, metode skrininga postoje- vrlo su precizne i zahtevna, a nova međunarodna studija sugeriše da jedna jednostavna stvar može pomoći u predviđanju rizika od smrti od oba potencijalna faktora.

Objavljena u Evropskom časopisu za preventivnu kardiologiju, studija se nadovezala na prethodno istraživanje koje je koristilo test sedenja i ustajanja (SRT) za procenu fizičkih sposobnosti i povezanih zdravstvenih ishoda. Da bi prikupili svoje podatke, medicinski istraživači iz Brazila, Finske i Univerziteta Stanford u Sjedinjenim Državama analizirali su podatke prikupljene od 4.282 odrasla učesnika starosti od 46 do 75 godina koji su prešli iz sedećeg u stojeći položaj bez upotrebe ruku, piše Healthy.

Bodeći njihovu sposobnost sedenja i ustajanja bez upotrebe ruku na skali od 0 do 5, istraživači su oduzimali jedan poen za svaki put kada je učesnik koristio ruku ili koleno za podršku, i dodatnih pola poena za dokaze o nestabilnosti. Izračunali su konačni SRT rezultat sabiranjem rezultata učesnika u sedenju i ustajanju za mogući ukupno 10 poena. Istraživači su zatim razdvojili i rangirali učesnike u pet grupa radi poređenja.

Pratili su učesnike 12 godina kasnije u proseku i otkrili da mogu da potvrde vezu: statistički, ljudi sa nižim rezultatima testa ustajanja i stajanja imali su veću verovatnoću da umru ranije. Nakon kontrole smrtnih slučajeva izazvanih nesrećama ili Kovidom-19, tim je otkrio da su niži rezultati testa ustajanja i sedenja i dalje jasno povezani:

„Najčešći uzroci smrti bili su kardiovaskularne bolesti, rak i respiratorne bolesti”, navode istraživači.

Među ovim uzorkom, tim je primetio:

„Skoro 50 odsto učesnika koji nisu mogli sami da ustanu sa poda, što je osnovni zadatak potreban za autonomno funkcionisanje, umrli su tokom perioda od 10 godina.”

Ljudi sa nižim rezultatima takođe su imali pet do šest puta veći rizik od smrti u narednih deset godina u poređenju sa ljudima koji su na testu postigli ocenu 5. U međuvremenu, učesnici koji su mogli da ustanu bez podrške pokazali su veoma niske stope smrtnosti – samo oko četiri odsto od prirodnih uzroka i jedan porcenat od srčanih bolesti. Ljudi koji su postigli ocenu 8 ili više imali su tendenciju da žive najduže. Autori napominju da, pošto je ovo bila opservaciona studija, ne mogu sa sigurnošću da tvrde zašto rezultati ustajanja koreliraju sa dugovečnošću. Međutim, prethodna istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju prekomernu telesnu masnoću, slabe mišiće, ukočene zglobove ili lošu ravnotežu i fleksibilnost imaju veću verovatnoću da dožive bolest ili povredu, što može dovesti do pogoršanja zdravlja tokom vremena. Teoretičar plavih zona, Den Bjutner, takođe je istakao da neke populacije žive duže u kulturama gde odrasli obično sede na podu, na primer za vreme obroka ili molitve – delom zato što je snaga trupa i mišića toliko važna za održavanje fizičke, a možda i društvene aktivnosti.