Boris Režak: Nekoliko sekundi je dovoljno da se sve uruši u životu

Gost novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je Boris Režak, srpski kantautor iz Bosne i Hercegovine, koji je nedavno osvojio prvo mesto na festivalu „Beogradsko proleće“ prema oceni publike. Objavio je albume „Nakon toliko godina“ i „Korak dalje“, kao i niz uspešnih singlova. Njegove pesme „Anđeo“, „Pokora“, „Gospodska ulica“ postale su veliki hitovi… Smatra i da mu je „Gospodska ulica“ ponovo „otvorila“ vrata karijere.

Njegov stav je da je teško da se ljudi spoje kao u filmovima, da ima takvih slučajeva, ali su retki, i da život između dvoje uvek zahteva ozbiljan kompromis i poštovanje, da različitosti mogu da budu dobre, ali i sličnosti i da sve zavisi od toga - šta je za koga suština.

– To je otprilike moj život i moja uloga u porodici. Uvek tu ima neko ko je nezadovoljan, traže neka svoja prava, ali stvarno mislim da su najvažniji kompromis i ljubav. Kad god izađem iz kuće, ja prosto moram da zagrlim članove moje porodice i da ih poljubim. I sad kad se budem ponovo vraćao, ja ću opet njih da cmoknem. Znam da ih to nervira, ali mene je baš briga. Kapiram da to što radim ima smisla. Ubeđen sam u to. Za mene su ljubav postupci. Svaki dan. Mislim da su postupci bitniji od reči. Važno je da se pokažemo na delu svaki dan. Jednostavno pokušavam u svojoj porodici da imamo što više srećnih trenutaka.

Lepo je kad si okružen pozitivnim ljudima, jer će ti onda i oni pomoći da nađeš sreću. Mislim da ima loših energija, treba ih izbegavati, a s druge strane i te loše energije su negde nekako napaćene. I njima treba pomoći pojasnio je Režak.

Suprugu je upoznao posle jednog koncerta u Sava centru.

– Interesantno je da ona nije znala čime se zapravo bavim. Posle nekoliko meseci preko nekih zajedničkih prijatelja smo se čuli, razmenjivali mejlove, poruke, videli smo se… Ja sam još uvek tada živeo na relaciji Banja Luka-Beograd i onda sam odlučio da živim u Beogradu. Sve ostalo je istorija. Moja supruga je isto kao i ja imala želju da ima veliku porodicu, da imamo barem troje dece i to nam se ostvarilo. Posle velike tragedije koja se dogodila u OŠ „Vladislav Ribnikar“, doneli smo odluku da ona da otkaz na poslu i da se posveti porodici. Video sam da je teško vaspitati klince u Beogradu i da oba roditelja rade. Posle te tragedije doneli smo odluku da ona da otkaz a da ja radim više na karijeri. Kada sam to odlučio, nekakve stvari su i počele da se dešavaju… Činjenica je da mnogo radim… Porodica je najvažnija u životu. Kada nisam kod kuće tri, četiri dana, imam problem jer mi nedostaju baš mnogo. Može to bilo ko da protumači kako god želi, ali ja ne volim da sam izvan kuće - rekao je Režak.

Najteži trenutak u životu za njega je bila smrt majke, koja je preminula tri meseca nakon postavljanja dijagnoze raka pluća.

– Mi, obični smrtnici, nismo navikli da gledamo smrti u oči. Nisam bio pripremljen za to. Majka mi je umrla na rukama… A s druge strane, ne bih taj moment menjao ni za šta na svetu. Opraštaš se od nekoga ko ti je dao život, koga si najviše volio… I govoriš nekakve poslenje reeči. I kad prođe to sve, prođe nekih godinu dana, onda počne tebe da „udara“ nešto, počneš da postavljaš sebi nekakva pitanja, počneš da se prispituješ… Otac si, plašiš se za svoje klince, onda počne mozak da ti „radi“. To su neki periodi koje manje-više svi moramo proći. I to je nešto nepoznato... Kasnije je sve teže i teže… - naveo je gost našeg podkasta.

Do devedesetih godina prošlog veka kaže da je uživao u životu, odrastanju, da nije bio opterećen glupostima… Bilo mu je divno u školi, voleo je prijatelje, muziku… To je bio najlepši period njegovog života.

– Onda je 27. aprila 1991. godine rođen moj brat Dario i od tog momenta nekako počinje sve da biva teško. Prvo, majka je imala težak porođaj i par sekundi je dovelo do toga da je on i danas u invalidskim kolicima. Ima cerebralnu paralizu. Nekoliko sekundi je dovoljno da se sve uruši u životu. Ne želim da govorim o razlozima zbog kojih mi porodično mislimo da je došlo do toga… Kad odrastaš uz brata koji je u invalidskim kolicima i gledaš majku kako pati, jer niko više neće od majke da pati, i oca naravno, onda tvoj osećaj ka ugroženim ljudima je drugačiji… Prosto sve razumeš. Možda je to i mene dovelo do toga kakav sam danas. Posle te tragedije koja nam se dogodila u porodici, došao je rat i raspad jedne zemlje, zemlje u kojoj sam funkcionisao, isto gledao na ljude, bez ikakvih razlika u imenima, prezimenima. I to je bilo to, naravno da moraš da odrasteš – kazao je naš sagovornik.

Boris Režak će imati veliki koncert imaće 14. oktobra u Sava centru i obećava da će one koji dođu voditi kroz pesme koje su zajedno zavoleli, one koje godinama pričaju njihove priče… To će biti prilika i da se ljudi prepoznaju u melodijama, stihovima, u tišini između nota…

– Meni je muzika sve. Posle 26 godina zvanične karijere - ja sam srećan, zahvalan, radim ono što volim. Ta muzika dolazi do ljudi, oni meni vraćaju tu energiju, svaki put posle nastupa zahvaljuju mi se i ja se njima zahvaljujem. Prosto je to neverojatna zahvalnost i svaki nastup doživljam kao poslednji u smislu davanja emocije i energije. I ono što je meni jako bitno, hoću da stanem iza svojih pesama, da niko ne pomisli da je to neki lažni čovek bez emocije i bez duše, nego želim da predstavim svoje pesme i da one budu ispred mene. Nisam nikada razmišljao o karijeri. Prosto nemam taj gen ni za biznis ni za promociju, takve stvari me ne privlače i onda bežim od toga… Samo hoću da radim nešto i da mi bude lepo. Danas vrlo malo stvari radim pod moranjem – istakao je Režak.

POGLEDAJTE JOŠ