Možemo li parfemom podmladiti i ojačati svoj mozak? Najnovija istraživanja naučnika iz Japana pokazuju da je to moguće. Dok su do sada mirisi bili uglavnom povezivani sa raspoloženjem, sećanjima i kognitivnim performansama, nova studija sugeriše da kontinuirano udisanje jedne posebne arome – mirisa ulja ruže – može da poveća sivu masu mozga i time otvori nova vrata u prevenciji neurodegenerativnih bolesti.

Naučnici sa Univerziteta u Kjotu i Univerziteta Cukuba u Japanu zamolili su 28 žena da tokom mesec dana na odeći nose ružino ulje, dok je kontrolna grupa od 22 učesnice koristila običnu vodu. Magnetna rezonanca je pokazala da je kod onih koje su nosile miris ruže došlo do povećanja zapremine sive mase.

Iako veća zapremina mozga ne znači automatski i veću „pamet“, ovakva otkrića mogla bi da budu značajna za razumevanje i eventualno lečenje bolesti poput demencije.

„Ovo je prva studija koja pokazuje da kontinuirano udisanje mirisa menja strukturu mozga“, napisali su istraživači u svom radu objavljenom u časopisu Brain Research Bulletin.

„Rezultati sugerišu da kontinuirano udisanje etarskog ulja ruže može da spreči atrofiju mozga i demenciju“, dodaju istraživači.

Povećanje dela mozga zaduženog za pamćenje

Ranije je već dokazano da mirisi mogu da poboljšaju pamćenje i sposobnosti razmišljanja, ali japanski tim je želeo da ispita dugoročni efekat: šta se događa kada mozak mora neprekidno da obrađuje jedan miris i da ga povezuje sa memorijom.

Rezultati su pokazali da se siva masa, posle udisanja mirisa ruže, nije ravnomerno povećavala u svim regijama. Dok su jezgra amigdale (centar emocija) i orbitofrontalni korteks (čeonideo mozga zadužen za prijatne mirise) ostali gotovo nepromenjeni, značajno povećanje beleženo je u zadnjem cingularnom korteksu (PCC) – delu mozga povezanim sa pamćenjem i asocijacijama.

Pretpostavlja se da se to dešava jer amigdala, naviknuta na stalni miris ruže, prestaje da šalje upozorenja, dok PCC neprekidno obrađuje informacije i povezuje ih sa sećanjima. Na taj način on „radi prekovremeno“ i jača, piše Science Alert.

Zanimljivo je da su istraživači ostavili otvorenu i drugu mogućnost – da mozak u nekim slučajevima doživljava miris ruže kao neprijatan, pa dodatna emocionalna regulacija tera PCC da radi još intenzivnije.

Bez obzira na to, zaključak je obećavajući: aromaterapija bi mogla da postane jednostavan i jeftin način da očuvamo plastičnost mozga i mentalno zdravlje. Dodavanje mirisa na odeću bilo bi poput nošenja parfema – mala svakodnevna navika koja može da ima veliki uticaj.

U budućnosti, kada se istraže i druge vrste mirisa na većem broju ispitanika, ovakva otkrića mogla bi da posluže i u smanjenju rizika od demencije. Budući da je upravo PCC deo mozga koji se smanjuje kod obolelih od Alchajmerove bolesti, njegovo kontinuirano stimulisanje mirisima moglo bi da bude način da se očuva u dobrom stanju.