Kolege su mislile da sam iz Sibira ili Sirije

Svojim moćnim transformativnim glasom oživljava crtane junake kao što su Dora, Beba Ajkula, Pepa prase… Gledali smo je i u animiranim dugometražnim ostvarenjima „Grozan ja 4“, „Izmišljeni Prijatelji“, „Pačija posla“, „Škola magičnih životinja 2“... a uskoro započinje snimanje nove dečije serije za RTS. Ona se zove Mina Ivanović i ima svega 16 godina, a već je u Londonu proglašena za deset najboljih studenata što joj je dodatno dalo vetar u leđa da može i više i bolje.

Nedavno se vratila iz Njujorka gde je pohađala letnju škole glume i puna je utisaka koje je podelila sa čitaocima „TV revije“.

- Njujork je grad snova i beskrajnih mogućnosti. Veliki, sjajan, pun kreativnih ljudi iz celoga sveta. Ako nešto volim, to je njegova energija – sa puno emocija priča.

Na Njujorškom konzervatorijumu dramskih umetnosti naučila je mnogo toga o osnovama glume na filmu i televiziji, scenskoj borbi, glumi u reklamama, audiciji pred kamerom, analizi i sceni, upoznavanju kamere, scenskom pokretu i dinamici glasa. Slušala je inspirativna predavanja od glumaca, reditelja, producenata, pa čak i koreografa borbenih scena. Radni dan u školi trajao joj je od 9 do 18 časova, družila se sa vršnjacima iz škole, šetala Menhetnom, išla na zajedničke večere i kako kaže – stvarala nove uspomene. Iz Evrope ih je bilo svega troje, dok su ostale kolege mahom bili iz Amerike.

Ivanovićeva je dobila maksimalnu stipendiju za četvoronedeljni letnji semestar. Bila je to fantastična prilika da se upozna sa američkim školskim sistemom koji ju je pozitivno iznenadio, tvrdi.

- Za mlade glumce je veoma važno da znaju da uvek ima nešto novo da nauče i da je gluma beskrajan proces. Svako usavršavanje te čini boljim u svom poslu – dodaje ova mlada i uspešna glumica.

Kolege su je lepo prihvatile, iako, kako nam priča, neki nisu ni znali gde je Srbija. Mešali su je sa Sibirom i Sirijom, kroz osmeh nam prenosi zapažanja.

- Drago mi je što sam promovisala svoju zemlju jer sada već imam nekoliko drugarica koje žele da vide Srbiju – nastavlja nam svoju zanimljivu priču.

Engleski govori kao maternji, uči ga od četvrte godine, pa joj nije bio problem da prati nastavu, ali i da glumi na besprekornom jeziku, bez akcenta.

- Sve je stvar prakse. Što ga više koristimo u životu, to ćemo ga bolje znati. Nije sve puka gramatika i bubanje – pojašnjava.

U Njujorku, tokom trajanja radionice, učestvovala je u snimanju dva kratka filma koja su bila neka vrsta završnog rada. U jednom je bila direktor fotografije, a u drugom je tumačila glavnu ulogu.

Uočava i razliku između našeg i američkog školstva:

- Primetila sam da se u Srbiji škole glume više fokusiraju na lep izgovor i recitovanje, dok se u Americi više obraća pažnja na lik koji igrate, njegove misli i emocije. Detaljno se analizira skripta i obraća pažnja na ono što piše „između redova“.

Po povratku u Beograd, sačekale su je davno ugovorene obaveze. Međutim, iskrena je, najviše je raduje povratku u njenu Petu gimnaziju i susret sa školskim drugaricama.