Divovska mečja šapa (Heracleum sosnowskyi Manden) na području Beograda, na levoj obali Dunava u Pančevačkom ritu u okolini naselja Kovilovo otkrivena je još tokom leta 2016. godine, ali je u većem broju ima i ove godine.

To je nova vrsta za floru Srbije. Pretpostavlja se da je kod nas stigla tokom velikih poplava 2014. godine. Ova biljka raste na Kavkazu, a prisutna je i u Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini, Poljskoj, Mađarskoj...

Iako o njoj ovih dana mediji izveštavaju kao novootkrivenoj opasnoj biljci, za nju se zna još od 1772. godine, a opisana je kao posebna vrsta 1944. godine od strane I. P. Mandenove. Naučno ime biljke izvedeno je od prezimena botaničara koji je proučavao kavkavsku floru, profesora D. I. Sosnovskog. Nekada se gajila kao usev i koristila za ishranu domaćih životinja, najviše u bivšim sovjetskim zemljama tako da je sada tamo problem jer se napustila ta praksa.

Danas raste uglavnom na zapuštenim zelenim površinama, ruševinama i obalama reka.

Toksični sastojak u listovima

Ova biljka predstavlja ozbiljnu pretnju ljudima zbog svojih foto-alergijskih svojstava, koja su rezultat prisustva intenzivno toksičnih furanokumarina u njenom soku. Furanokumarini se nalaze u malim dlakama koje prekrivaju listove. Iako su toksična svojstva biljke poznata već dugi niz godina, svakog leta ljudi završe kod lekara jer su bili u kontaktu s njom.

Reč je o alohtonoj (unesenoj) vrsti. Spada u 14 najinvazivnijih biljnih vrsta, tako da negativno utiče na biodiverzitet, kao i na zdravlje ljudi.

Ona ugrožava i potiskuje domaće vrste i uništava staništa, na poljoprivrednom zemljištu brzo se širi, ugrožava useve, smanjuje prinos, teško se uništava i opasna je za radnike. Po kategoriji EPPO (European and Mediterranean Plant Protection Organization), čiji je član Srbija, divovska mečja šapa se nalazi na A2 listi, kojoj pripadaju karantinski štetni organizmi, što nas obavezuje da donesemo mere za njeno uništavanje. Ukoliko pojedinačne biljke donesu seme koje se potom raspe po zemljištu, poništavaju se napori prethodnog iskorenjivanja jer seme zadržava klijavost do deset godina.

Za ljude je potencijalno opasna, ali samo ako je dodirnu: kad biljka dođe u kontakt s kožom, a pri tome smo izloženi suncu ili jakom UV zračenju, pojavljuju se opekotine i otoci, a u pojedinim slučajevima i respiratorne alergije pa čak i anafilaktički šok. Biljka je jako alergena. U početku koža je crvena i počinje svrab. U roku od 48 sati stvaraju se mehurići u obliku opekotine. Stoga ovu biljku treba izbegavati u širokom luku. Biljku ne dirati golim rukama i ne dozvoliti deci da se igraju blizu nje. Ukoliko dođe do kontakta s kožom, to mesto dobro isprati vodom i sapunom. Takođe, ne treba je prenositi na druga mesta i davati seme radi daljeg rasađivanja zbog dekorativnosti.

Za sada biljka je zabeležena samo na području Pančevačkog rita, u blizini kanala, mada je verovatno stigla i na druga mesta u Srbiji, pre svega pored rečnih tokova. Značajno smanjenje broja biljaka može se očekivati nakon četiri do pet godina upornog iskorenjivanja.

Prema botaničkoj klasifikaciji pripada familiji Apiaceae. Ova porodica biljaka poznata je još i kao Umbelliferae (štitare, štitonoše) zbog karakterističnih cvasti – štitova. Štitare su bile poznate još Teofrastu, u trećem veku pre naše ere. Poseban miris i ukus ove porodice biljaka potiče, uglavnom, od etarskih ulja koja se nalaze u unutrašnjim rezervoarima. Neke su veoma otrovne, kao kukuta (Conium maculatum), na primer. Vrste ove familije koriste se kao hrana, začin, lek, otrov, parfem. Ekonomski značaj imaju mrkva, kim, morač i druge.

Mukotrpan posao suzbijanja

Divovska mečja šapa je dvogodišnja ili višegodišnja biljka, visoka je od 100 do 300 cm. Stablo je čvrsto i slabo dlakavo s ljubičastim mrljama. Na gornjoj površini listovi su bez dlaka, dok su na naličju malo dlakavi. Cvetovi su beli, a ponekad ružičasti. Cveta od juna do avgusta. Iako cveta i plodonosi samo jednom u toku životnog ciklusa, proizvodi veliki broj semena.

Pred stručnjacima zaštite bilja je zadatak koji neće biti nimalo lak. Invazivne korovske vrste veoma se brzo šire, njihovo suzbijanje mukotrpan je i skup proces.

Ukoliko primetite ovu biljku u svom okruženju za početak je ne pipajte. Obavezno obavestite nadležne institucije gde se ona nalazi.