Prokupac im je dao nadu

Vreo sunčan dan, crveno slovo u kalendaru – Sveti arhangel Gavrilo letnji, a mi se zaputili u Malo Crnuće, tačnije selo Kula, na otvaranje vinarije Nenada i Tanje Sarić. Njih ništa nije sprečilo da tog dana budu srećni, nasmejani, dobri domaćini, jer oni žive svoj san.

Preselili su se iz Beograda u Tanjin zavičaj, podno Homoljskih planina, da bi gajili vinovu lozu i pravili dobro vino. On pravnik, ona ekonomista. Neko će reći: „Koja ih je muka naterala?”, s obzirom na to da vinograd traži slugu, a ne gospodara, a oni imali redovan posao, dobru platu.

Odlazak iz Beograda

Nisu hteli da budu podstanari, da decu ranom zorom vode u vrtić i trče s posla po njih.

– Želeli smo da imamo nešto naše, privatni posao koji će nam pomoći da se pomerimo iz Beograda – objašnjava Nenad, koji je u glavnom gradu od 2005. kada je došao iz rodne Kikinde i upisao studije.

Tanja je odrasla među čokotima u očevom vinogradu.

– Tast ima zasad prokupca i pravi vino za svoje potrebe, ne flašira. Ustupio nam je 50 ari prokupca i još 20 ari kaberne sovinjona i tako smo i počeli – priča Nenad.

Država je 2020. pokrenula nacionalni investicioni plan za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze, odnosno za izgradnju i opremanje vinarija. Sarići su prepoznali šansu. Svojim novcem i državnim subvencijama krenuli su u podizanje novih vinograda na oko tri hektara. Opredelili su se za domaće sorte tamjaniku belu i crnu i prokupac. Potom su izgradili vinariju.

Baš ispred nje Sarići su nedavno dočekali zvanice. Tanjini roditelji i deda koji uprkos desetoj deceniji rado posluje oko loze. Njen brat Aleksandar pohvalio se da u neposrednoj blizini uskoro i on otvara svoju vinariju. Gostima su se radovali i petogodišnja ćerka Nasta i osmomesečni sin Dušan.

I dok smo se divili moderno opremljenoj vinariji, Nenad i Tanja su se trudili da objasne proceduru dobijanja vina. Hladna stabilizacija, fermentacija, vinifikatori – sve to su tehničke reči. Ali u vinariji naših domaćina svaki tank čuva radost, pamti se prva berba i osećaj pobede nad sušom. I priznali su da nije uvek bilo lako. Tamjaniku crnu posetile su ose i pčele, tako da je njima malo ostalo, ni trideset odsto roda. Sledeće godine suša.

– Proizvodnja vina počinje u samom vinogradu, ništa bez kvalitetnog grožđa. U to smo se uverili kada smo prvi put, pre pet godina, obrali rod, proizveli i flaširali – imali smo veliku količinu grožđa, ali je vino bilo slabog ukusa. Prokupac rodi svake godine dobro. Bujna je sorta, mora da se vodi računa da se dobro oreže, da se skida plod – objasnio je Nenad.

Sarići priznaju da su obišli brojne stare vinare i vinarije od kojih su čuli koliko rada i truda mora da se uloži.

– Ovo podneblje je pogodno za vinarstvo, mada su godine sve teže – prošle godine dosta kiše, ove previše sunca, manje padavina pa manje i sokova u grožđu. Rad u vinogradu najzahtevniji je od aprila do oktobra – kažu mladi vinari.

Kuća na selu

Podsticajna sredstva države su „kumovala” da se Sarići late motike, a od prošle godine su stanovnici sela Kule. Konkurisali su u državnom programu „Moja kuća na selu”, dobili ključ kuće u opštini Malo Crniće i preselili se.

Rukovodeći se vlastitim primerom, smatraju da je država na dobitku pomažući mladima da se razviju. Uloženo se posle kroz rad i plaćanje poreza vraća državi.

Naši domaćini svoju šansu vide u vinskom turizmu jer teško da mogu da se nose s daleko moćnijim vinskim kućama. S prodajom vina po požarevačkim kafićima i restoranima počeli su prošle godine, a dok sve ne zaživi, Nenad i dalje radi kao pravnik.

Na putu do vinskog pogona pridružio nam se Tomislav Ivanović, ozbiljan vinski znalac. Objašnjava kako danas na tržištu imamo više od 100 etiketa prokupca, lako dostupnog potrošačima.

– Dobro je da je tržište prihvatilo prokupac. Siguran sam da nema dobre vinske karte u Srbiji a da na njoj nema prokupca – kaže naš sagovornik.

Prokupac je, po njegovom mišljenju, pitanje kulture, tradicije, istorije, zemlje i duha. To je i idealno vino za uparivanje s balkanskom kuhinjom.

U vinariji Sarići rade sve sami. Imaju enologa koji ih usmerava. U vinogradu im pomažu starije žene iz sela. Nenadovi roditelji „uskoče” da pričuvaju decu.

Mladi, ambiciozni i preduzimljivi Sarići ništa nisu prepustili slučaju.

– Sve što smo imali uložili smo da stvorimo svoju priču, da uživamo u njoj i ljudi oko nas. Naziv vinarije treba da nas podseća da je porodica temelj svega. Ova kraj poznat je po rimskom naselju, to smo utkali u naše etikete na kojima su amfore. Naša vina su nova, ali zemlja je stara – poručila je Tanja.

Ovo nije samo priča o vinu. Ovo je priča o izboru – da se živi sporo, duboko i s korenom. U selu Kula porodica Sarić ne pravi samo dobro vino. Ona pravi razlog da se ostane.