Južno nije tužno, već meraklijsko

Na starim, požutelim fotografijama isijavaju osmesi čitavih porodica, otmene gospode i lepo obučenih dama. Niš dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.

O tome kako se u njemu živelo, ko su bili viđeniji građani, koje zgrade su važile za najlepše, kakve su se svečanosti priređivale može se doznati i iz starih fotografija i dokumenata. Veliki deo takve građe je uništen, ali je, srećom, ponešto i sačuvano, tako da se, zahvaljujući modernim tehnologijama, sada može videti širom sveta.

Nišlija Dušan Miladinović odlučio je da ono što ima u svojoj zbirci i ono što mu pošalju prijatelji prikaže na fejsbuk stranici „Stari Niš”. Nekoliko zanimljivih slika ustupio je za objavljivanje u „Magazinu”.

Niš je nekada bio poznat po kafanama, Stevanu Sremcu, Kalči, gazda Ivku, Zoni Zamfirovoj... Obrenovićeva ulica je dugo važila za glavnu „štraftu” u kojoj su se sretale lepo obučene dame, otmena gospoda, bogati trgovci, imućne zanatlije i uspešne kafedžije. Zato ni tada, a ni sada ovde ne priznaju onu, prilično sarkastičnu: „Što južnije, to tužnije.” Naprotiv, što južnije, to veselije, meraklijski.

– Sačuvana je fotografija iz januara 1936. u Ristićevoj ulici na kojoj je i moj otac Radomir s drugovima, kao koledar – pokazuje Dušan.

Burna prošlost jedne kuće

U to doba još su se ponegde osećali orijentalni mirisi i boje. Naravno, ne kao kad su kaldrmisanim ulicama i blatnjavim sokacima koračali Sremac i junaci njegovih dela, ali je varoš imala sve više stanovnika, kafana, zanatlija. Trgovci i imućne zanatlije imali su lepo uređene kuće, s baštama punim cveća. Jedna od takvih kuća bila je ona u vlasništvu Hristoduluovih, nedaleko od Saborne crkve. Kuću je 1820. sagradio Hadži Đoka Todorović, bogati trgovac, da bi kasnije pripala njegovom pisaru Nikoli Hristodulu. U 19. veku je bila stecište poznatih ličnosti i važnih događaja. U njoj je stanovao i Spiridon Jovanović, prvi učitelj u Nišu.

– Time se njena burna prošlost ne završava – predočava naš sagovornik. – Po povratku iz Carigrada, 1840. godine, u njoj je boravio knez Mihailo Obrenović, a 1874. u njenim odajama tajno se sastajao antiturski zaverenički odbor. Posle Berlinskog kongresa, 1878. u nju se smestila komisija za povlačenje granica prema Turskoj, dok je u vreme srpsko-bugarskog rata tu bio štab Vrhovne komande. Zahvaljujući beogradskom advokatu Anastasu Hristodulu, po završetku Prvog svetskog rata je, uz minimalnu naknadu, ustupljena Narodnom muzeju. Uništena je u savezničkom bombardovanju, 2. septembra 1944. godine.

U Niškoj banji je postojala vila Nikole Jovanovića. Ovo lečilište je, kako su godine odmicale, bivalo sve popularnije i posećenije. Mnoge pesme su banji posvećene. Čuvena je pesma o lepotici Sike koju su, dok se kolima vraćala „izbanjana”, pogledima gutali seoski momci.

Bugari spalili dvor

Varoš je rasla, organizovane su mnoge manifestacije i svečanosti, neka zdanja su nikla, druga rušena. Tužna je sudbina konaka Hafiz-paše, sagrađenog šezdesetih godina 19. veka. Po oslobođenju Niša od Turaka, 1878. otkupio ga je za svoj dvor knez Milan. U toku Prvog svetskog rata, 1916. godine Bugari su ga spalili. Nalazio se na mestu gde je danas hotel „Park”. U veku koji se lagano približavao, najbrže su otvarane kafane.

Tako je 1936. u Ulici Obilićev venac 89 radila krčma „Baštovan”, čiji je vlasnik bio Đorđe Miladinović. Lokalni fotograf je, jednom prilikom, načinio snimak kafedžije s decom. Na Trgu kralja Milana je 1926. godine opstajala gostionica „Kod Đoke”, vlasnika Đorđa Đoke M. Jovanovića. I njega je ovekovečio gradski fotograf, tako što je snimljen s ocem i suprugom Milevom.

Obrenovićeva ulica nije bila samo glavna „štrafta”, već su se u njoj priređivale mnoge manifestacije, poput Sokolskog izleta, promocije katoličke crkve, dok je na Trgu kralja Milana 1936. organizovan skup „Jadranske straže”. Dugo je opstajao i dom Maneta kujundžije, jednog od glavnih Sremčevih junaka, čuvajući istočnjački kolorit.

Među poznatim građanima bio je i trgovac Svetozar Milojković. Sačuvana je fotografija njegove dece.

Stari Niš pamti hadžije, zanatlije, bogate trgovce, a u novije doba i boeme, zaljubljene u kafanski život, pesmu, igru i čari mladosti. Od tih tragova malo je šta ostalo. Srećom, u nekoj škrinji, sanduku ili kutiji još mogu da se pronađu požutele fotografije, podsećajući na minule decenije, pa i vekove.

DOBRA KAFA

Imućne Nišlijke su se, u prošlom veku, lepo i moderno oblačile, a moda je stizala sa Istoka i Zapada. U svojoj kolekciji Dušan Miladinović ima fotografiju iz 1923. godine na kojoj su dame pozirale na keju, pored Nišave, dok se u pozadini vidi tvrđava. Ulica Obilićev venac dugo je važila za centar trgovine i stecište boema koji su u kafane svraćali zbog ukusne hrane, pića, a ponajviše zbog dobre kafe.

Palata u Obrenovačkoj ulici

Centar varoši nekada je krasila i palata Aleksandra Mihajlovića, u Obrenovačkoj 6, sagrađena 1921. godine. U njenom prizemlju je najpre bila juvelirnica, a potom servis za popravku nalivpera „Pelikan” koji je držao Đorđe Lazarević. Sprat je bio poznat po modnom salonu „Madam Vera”, ruske emigrantkinje Vere Kalinjine.