Vrcavo o Ženevi

„Draganovu nagradu” za najbolju putopisnu priču, koju pišu osobe starije od 60 godina, ove godine je osvojila Biljana Kordić, prosvetni radnik iz Zemuna. Ona je pisala o Ženevi i to pomalo vrcavo, sasvim dopadljivo i nadasve objektivno. Ovaj grad prikazala je malo drugačije, sumornije i ne tako raskošno kako ga, najčešće, prikazuju ostali putopisci, složili su se članovi žirija i dodelili joj ovo priznanje.

Pomenuta nagrada dodeljena je jedanaesti put po redu najboljim putopiscima seniorima, od kojih je najmlađi autor imao 61, a najstariji 90 godina. Pristigli su radovi 141 autora iz osam zemalja širom sveta, uglavnom putopisa, mada je bilo i pesama. Sve to u znak sećanja na Dragana Kuku, čoveka koji je putovao i pisao, a kad se preselio u nebeske visine, brigu o ovoj manifestaciji preuzela je njegova ćerka Beba koja, iako živi u Maleziji, zajedno s grupom entuzijasta nastoji da sve bude „pod konac”.

Nisu bitne godine vašeg života, bitno je kakav život živite u godinama koje imate. Ovakav moto dočekao je dobitnike i ovogodišnje nagrade. Najbolji putopisi sabrani su u publikaciji „Putovanje – potraga, obnavljanje, otkrivanje”.

– Promovišemo aktivno starenje da bi ljudi živeli duže, zdravije i ispunjenije, što znači i dostojanstveno. Bilo da otputujemo na drugi kraj sveta, proputujemo našom ulicom ili pustimo putničkoj mašti na volju, putovanja stvaraju mogućnost da stvari posmatramo na neki novi, drugačiji način – poručila je Nadežda Satarić, predsednica upravnog odbora Udruženja građana „Snaga prijateljstva” – Amity.

Ovogodišnji radovi pristigli su iz Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske, BiH, Slovenije, Kanade, Australije, Bugarske, i to od autora različitih zanimanja: bilo je tu službenika, ekonomista, prosvetnih radnika, preduzetnika, inženjera, dizajnera...

– Naš cilj je da motivišemo sve da kroz pisanje aktiviraju kako svoje mentalne, tako i društvene i fizičke aktivnosti. Da kroz njihove priče i druge ohrabrimo da s nama podele deo svojih sećanja. U proteklih 11 godina primili smo radove 1.375 autora – rekla je Beba Kuka.

U svom „Putopisu duše” Beograđanka Gordana Stojanović čitaoce je povela na nesvakidašnje putovanje vozom „čiji je kupe mirisao na ljubav, toplo majčino mleko, na nežnost”. Ovo alegorijsko putovanje vozom nije putovanje kroz gradove i pejzaže, već kroz život u kojem svaka stanica, svaki putnik nosi simboliku nove prekretnice, rađanja i umiranja.

TRAGOM PREDAKA

Nagrada za najbolju mušku putopisnu priču pripala je Vitomiru Ćurčinu iz Zrenjanina. Sumirajući svoje utiske iz Beča, on je tragao za korenima svog dede Stevana koji se pre 113 godina iz Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) uputio u carski grad da izučava berberski zanat. Priču je nazvao „Putovanje tragom porodične niti”. Deda je Vitomiru davnih godina kazivao o kvartu u kojem je izučavao zanat i o zgradi u kojoj je upoznao svoju buduću suprugu Mariju, ali od tih tragova Vitomir ništa nije zatekao.