Usamljen čovek – briga bližnjih

Nakon što stvori čoveka i smesti ga u Edenski vrt, reče Gospod: „Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.” I potom Bog stvori ženu.

Dakle, nije predviđeno da čovek bude sam. Niti može da opstane sam. Sve što je čoveku za život potrebno neko je stvorio ili na temelju stvorenog stvara. Niko ne može bez nečije ruke.

Neko nam je život dao. Neko nas hrani, neko oblači, neko štiti, neko uči, neko leči, neko kakvu drugu pomoć pruža ili kakvu drugu uslugu čini. I sve to da bismo i sami bili nekome – neko. Takav neko, s ispruženom rukom.

Otuđenje ljudi

A da bi tako bilo, potrebno je da se čovek oseća pripadnikom zajednice, da bude njen skladan član i da čini u njenom interesu, a da zajednica brine o svakom svom pripadniku.

Više ruku svaki poduhvat lakšim čini. Na više ruku naslonjen, čovek je u prilici da se više uspne. Kroz više ruku i pad čoveka je blaži.

Ali i pored takve očiglednosti, mnogo je usamljenih ljudi. Evo, upravo dok ovo pišemo, mediji u Srbiji izveštavaju da je u Pančevu, u svom stanu, pronađeno telo žene (68), koja je umrla pre više od godinu dana. Niko, čak ni najbliže komšije u stambenoj zgradi u kojoj je živela, nije primetio da je nema. Tužna je to činjenica ljudskog otuđenja, presahle empatije za bližnje.

Zdravstveni izveštaj farmaceutske kompanije STADA za 2024. godinu, koji je obuhvatio više od 46.000 ispitanika iz 23 zemlje, pokazao je da se čak 52 odsto Evropljana oseća usamljeno. Tako se osećaju više mladi, nego stari ljudi. Među Evropljanima starijim od 55 godina, njih 41 odsto reklo je da se oseća usamljeno, dok među mladima od 18 do 35 godina taj procenat iznosi 63. Nije u svim zemljama isto raspoloženje: najviše usamljenih je među stanovnicima Poljske – njih 61 odsto; Finske i Švedske – 59 odsto; Slovačke – 58 procenata. U Velikoj Britaniji često se usamljeno oseća njih 16 procenata, u Austriji i Danskoj osam odsto stanovnika, a u Srbiji, Mađarskoj i Italiji usamljeno je četiri odsto građana.

Takva raznolikost u osećanjima ljudi od zemlje do zemlje upućuje na zaključak da sam društveni ambijent uveliko utiče na raspoloženje ljudi.

Studija istraživača Univerziteta Harvard u kojoj je učestvovalo više od 12.000 ljudi starijih od 50 godina pokazala je da osećaj samoće može u velikoj meri da poveća rizik od nastanka šloga među sredovečnim i starijim osobama.

Teške posledice usamljenosti po zdravlje i život ljudi ustanovili su i američki istraživači. Po njima, usamljenost je podjednako smrtonosna kao i pušenje 15 cigareta dnevno. Usamljeni ljudi imaju čak 50 odsto veću verovatnoću za prerano umiranje od onih koji se ne osećaju tako.

U ovom svetu, koji „sav u zlu leži”, mnogo je ljudi koji se osećaju nemoćnima. Pogotovo je porazno kada se tako osećaju mladi, oni koji tek stupaju u život, od kojih se očekuje da ponesu teret ovoga sveta. U Japanu 2022. godine zabeležen je do tada rekord u samoubistvu dece koja su pohađala osnovne, niže ili srednje škole. U toj godini 514 dece samovoljno je skončalo svoj mladi život; potonje 2023. godine ubilo se njih 513, a sledeće 2024. godine samoubistvo je počinilo čak 527 dece.

Osećanja su unutar čoveka, a pothranjuju se spolja.

Čovek je darovan osećanjima upravo da bi se povezao s onima na koje je, u međusobnom odnosu, upućen i da bi bio skladan član Celine. A koliko će on to biti, svakako da najviše zavisi od njega samog, ali zavisi i od bližnjih njegovih, od toga koliko mu u tome pomažu ili odmažu. Zato je svaki čovek briga svakog čoveka pored njega.

Dušeklonuće i odsustvo ljubavi

Nije čovek u samoći samo zbog sebe – zato što nema dovoljno ljubavi i što nije dovoljno aktivan – nego i zbog drugih ljudi, usled nekog njihovog činjenja ili nečinjenja.

Potrebna je čoveku ne samo pružena ruka, nego i otvoreno srce bližnjega.

Čovek opstaje na talasima ljubavi, tako što i prima i daje ljubav.

Dušeklonuće kod čoveka nastupa kada ne dobija dovoljno ljubavi od onih od kojih to očekuje, ali i kada nema priliku da sam iskaže ljubav svoju.