Implantanti – rešenje koje traži disciplinu

Otkada su stupili na scenu, pre više od šest decenija, zubni implantanti sve su popularniji u svetu, kao adekvatno rešenje za nedostajuće zube.

– Neko ko je bio osuđen na protezu, ugradnjom implantanata može da pređe na most ili neki fiksni rad, što omogućava žvakanje hrane, a važan je i psihološki momenat. Proteze, koje drže implantanti, stabilnije su od običnih – kaže za „Magazin” prof. dr Vladimir Biočanin napominjući da su neophodna minimum dva implantanta koja bi nosila protezu, dok za fiksni rad, recimo most, minimum četiri do osam.

Danas je 95 odsto implantanata napravljeno na bazi visoko prečišćenog titanijuma. Radilo se na usklađivanju s biologijom, boljem razumevanju zarastanja, opterećenju....

Može li da se ubrza zarastanje?

– Može. Postoje sredstva, tzv. faktori rasta, koji se ubrizgaju u kost. U Americi su dozvoljena i značajno ubrzavaju koštano zarastanje – odgovara on.

Glavni cilj izbeći protezu

Dodaje da je od ubrzavanja važnije da se vodi računa o kontroli sistemskih oboljenja koja mogu da budu kontraindikacija za njihovu ugradnju.

– Ako pacijent ima dijabetes, ali svede šećer u normalu, njemu će zarastanje da bude kao i kod zdravog čoveka. Ukoliko ne kontroliše, to je već kontraindikacija za ugradnju. Neće doći do zarastanja, a i ako zaraste, moguća je sklonost infekcijama kosti. Važni su i dobar imunitet, pravilna tehnika ugradnje – sve to zajedno dovodi do uspeha zarastanja.

Sve više je stomatoloških ordinacija koje se bave ugradnjom implantanata što profesor ne odobrava, jer je dosta pacijenata koji mu se javljaju za korekciju.

Veliki broj stomatologa, koji nisu hirurzi, usuđuje se da radi implantante, čak i bez prethodne obuke i znanja. Oni ne poznaju komplikacije i ne znaju da ih reše.

Svedoci smo i da cene dosta variraju što, po rečima našeg sagovornika, zavisi od brenda implantanta, njegove obrade ...

– Danas postoje različite metode za mikrohrapavljenje implantanata, što je najskuplji deo procesa njihove proizvodnje, a to utiče i na kvalitet koštanog zarastanja i na dugoročnu stabilnost kosti. Brendovi koji su dokazani kroz desetogodišnje studije diktiraju i cenu. Neki implantanti koji su počeli skoro da se rade nemaju ni visoku cenu. Mogu da budu dobri ili ne, ali nisu dokazani kroz dugoročne naučne studije. Treba raditi proverene sisteme, pa i ako su skuplji, ipak se to radi jednom u životu – kaže naš sagovornik.

Implantanti se najčešće ugrađuju da bi se izbegla proteza, to je glavni razlog. Pogotovu osobe koje nemaju nijedan zub, ugradnjom implantanata stiču uslove da nose most, fiksni rad (koji se ne skida), koji kada žvaću imaju osećaj kao da su njihovi zubi, što s protezom nije slučaj.

– Ako nedostaje pojedinačni zub, pacijentu moramo da brusimo dva susedna, često i zdrava zuba da bi nosili most od tri člana, dok kod implantanta to nije slučaj, samo se ugradi i na njemu napravi krunica bez oštećenja susednih zuba – navodi naš sagovornik.

Sve više se govori o personalizovanim implantatima, tj. da ne budu kao do sada standardnih dimenzija, nego individualizovani, prema obliku zubnih čašica nakon vađenja zuba. Neko prelazno rešenje su keramički implantanti umesto metalnih titanijumskih. To se u svetu sve više radi, jer su keramički implantanti biokompatibilni i imaju bolju estetiku u odnosu na metalne. Lakši su, sličnije su strukture sa kosti. Metalni implantanti imaju hrapavu površinu, ako se ne vodi računa o higijeni, kost oko njih se gubi, oni se ogoljavaju na hrapave površine se nakupljaju bakterije, čega kod keramičkih implantanata gotovo da nema jer su oni idealno glatki, tako da su i u biološkom smislu bolji.

Kost oko implantanta može da se povuče?

– Tako je, i uglavnom je posedica infekcije, najčešće zbog neodržavanja kvalitetne oralne higijene. Higijena oko implantanta je mnogo zahtevnija nego oko prirodnog zuba. Pacijenti moraju da se motivišu, da se obuče i da dolaze na redovne kontrole da se to ne bi desilo. Ukoliko se desi infekcija oko implantanta, ona može da se predupredi i izleči u prvoj fazi dok je još u desnima – u mekom tkivu. Kada infekcija prođe do kosti, dolazi do gubitaka koštane mase i na kraju i do gubitka implantanta.

– Šta je problem kod implantanata – desni ne srastaju s implantantom da zatvore put infekciji do kosti. Kod prirodnog zuba postoji epitelni pripoj – koji zatvara tako da oko vrata zuba nema komunikacije, bakterije ne mogu lako da prođu ka kosti i zato su zubi relativno otporniji na infekciju. Ako neko nema nameru da održava higijenu, ne treba da razmišlja na ovu temu. Samo neko ko je spreman da održava redovnu higijenu oko implantanata i da dolazi na redovne kontrole kod stomatologa – taj je kandidat za implantant, pored drugih uslova – kategoričan dr Biočanin.

Zahvat u lokalnoj anesteziji

Pacijent tokom ugradnje implantanta ne oseti nikakav bol, a kada popusti lokalna anestezija, mogu se javiti blagi bolovi do umerenog intenziteta, dan-dva posle operacije. Obično se čeka nekoliko meseci da implantant zaraste. Sada to zavisi od vrste implantanta i opšteg zdravstvenog stanja, ali u proseku 2-3 meseca je dovoljan period da se sačeka za kvalitetnije implantante da zarastu i da se opterete.

Postoji situacija kada oni mogu i odmah da se opterete, pod uslovima da je pacijent nepušač, da je zdrav, implantant u trenutku ugradnje ima visoku primarnu stabilnost u kosti da bi mogao da se optereti protetskim radom. U suprotnom može lako doći do gubitka implantanta.

Prirodni zub je ipak savršen

Popravljati pokvaren zub ili ga izvaditi i na njegovo mestio „posaditi” veštački – česta je dilema. Jedan od argumenata je da su implantanti vrlo skupi, dok lečenje može koštati manje. Uvek postoji rizik da se implantanti izgube. Istina, na izlečene zube se mogu staviti krunice i time će se postići efekat sličan onom koji pružaju implantanti.

– Ide se i u tu krajnost, ali ne bi trebalo. Zub je ipak nešto savršeno. Sve ostalo je imitacija, kopija koja još uvek nije ni približno dobra kao zub – on je nešto najbolje – kaže naš sagovornik.

3D snimak neophodan

Trodimenzionalna dijagnostika kosti vilica je neophodna. 3D snimak daje tačan prikaz vilica i zuba: visinu, širinu i gustinu vilične kosti. Omogućava identifikaciju važnih anatomskih struktura – kao što su sinusi, nervi, krvni sudovi – čime se izbegavaju komplikacije.

– Zahvatu prethodi pregled i uzimanje podataka od pacijenta: da li boluje od nekih bolesti, da li je pušač. Onda je na redu pregled susednih zuba, možda neke treba lečiti, izvaditi neki koren ako je gangrenozan. Sve mora da se sanira, uradi 3D snimak i ako su svi uslovi ispunjeni, pristupa se ugradnji implantanata. Ne može implantant da se ugradi u usta puna infekcije, bez obzira na to što to nekome liči na „skrivene troškove” – upozorava dr Biočanin.

I najvažnije: cene

Okvirne cene (po jednom implantantu, bez krunice) u Srbiji:

standardni/ekonomični: od 290 do 450 evra

srednja klasa: od 450 do 600 evra

premijum: od 600 do 800 evra

Ukupna cena za zubni implantant s krunicom (šraf + abatment + krunica):

s metalokeramičkom krunicom: od 520 do 800 evra

s bezmetalnom krunicom: od 620 do 900 evra i naviše

Ugradnja kosti: od 100 do 300 evra

– 4 implantanta s privremenim fiksnim zubima: od 2.150 do 3.700 evra (prva faza, bez definitivnog mosta). Ukupna cena s mostom može ići od 2.980 do 5.700 evra ili više.

U nekim slučajevima, klinike nude „sve na 6 implantanata” — što uključuje: dijagnostiku, hirurgiju, protezu, i kontrole. Takvi paketi mogu koštati od 5.000 do 10.000 evra u zavisnosti od brenda i materijala.