Može li četbot da zameni psihoterapeuta

Besplatna psihoterapija, to je jedna od prednosti koju su nam naveli ispitanici koji su se obratili mašini kada im je bila neophodna podrška za mentalno zdravlje. Druga, možda i primamljivija je što ih ne osuđuje i ne osporava. Možete se predstaviti da ste neko drugi ili se predstaviti bez navođenja ličnih podataka i uvek je dostupna.

– U psihoterapiji anonimnost nije opcija. Jer ono što prevashodno leči jeste međusobni odnos koji traje. A odnos ne može da se gradi ako ne znamo ko je s druge strane – bilo terapeut, bilo klijent. Zato je iznad svega princip poverljivosti. S druge strane pitanje je koliko bi bilo dobro da terapeut za svoje klijente bude dostupan non-stop, jer bi to uskratilo klijentu mogućnost da se osloni na svoje resurse i da ih jača, moglo bi stvoriti jedan odnos zavisnosti. Lekovitost psihoterapije ne ogleda se samo u tome šta se dešava na sesijama već, takođe, i šta se dešava između sesija – kaže za „Magazin” Ivana Perić, diplomirani psiholog i sertifikovani transakcioni terapeut koja je na ovogodišnjem 73. Kongresu psihologa Srbije vodila radinicu pod nazivom: „Veštačka inteligencija (VI) i psihoterapija – između projekcije, empatije i etike”.

Ideja je bila da zajedno, kao psiholozi, čujemo različite argumente i razmišljamo o etičkim, moralnim i profesionalnim implikacijama sve aktuelnijeg trenda – da VI može da „leči” isto kao psihoterapija i psihološko savetovanje.

Naša sagovornica ukazuje na poruku s radionice da VI ne može to da zameni. Čak i ako bi mogla tehnički, etički je to vrlo upitno.

Ona konstatuje da ako nema poverljivosti, nema ni poverenja.

– Ipak, za razliku od internet prostora, poverljivost u terapijskoj sobi uključuje prednost i procene kada se pravilo poverljivosti mora prekršiti zbog bezbednosti klijenta (na primer visok rizik od nasilja u porodici, samoubistva i dr.) jer je bezbednost klijenta ali i terapeuta takođe prioritet. S druge strane, uvek je upitno kada podatke ostavljamo na internetu, čak i kada se garantuje zaštita podataka.

Susret algoritma i duše

Perićeva insistira da je kontakt s drugim ljudskim bićem nezamenljiv.

– Poznato je iz istraživanja o efikasnosti psihoterapije da ono što leči u terapiji jeste odnos između klijenta i terapeuta. Slažem se da alati VI mogu biti dobro pomoćno sredstvo, naročito kod obrade podataka.

Kada je reč o aplikacijama i četbotovima koji nude „emocionalnu podršku” – da li mogu biti korisni ili predstavljaju rizik, naša sagovornica kaže da mogu da budu korisni u prvom koraku – saznavanju informacija gde se obratiti za podršku i kome.

– Čak i sam čet GPT (ChatGPT) obavezno napiše da razgovor na taj način nije zamena za terapiju i da je potrebno obratiti se zvaničnim centrima za brigu o mentalnom zdravlju. Ukoliko ljudi umeju da postave dobro pitanje o svojim simptomima, verujem da će dobiti dobru informaciju. Ali četbot ne može da pruži terapijske intervencije. Jer u terapiji i psihološkom savetovanju treba znati u kojem pravcu voditi proces, a to se jednim delom zasniva na intuiciji, emocionalnoj pismenosti terapeuta i svim onim procesima razmene koje je teško do kraja objasniti, a još manje moći pretvoriti u niz binarnih podataka. Istina je da ljudi izveštavaju, da mogu da se povežu s mašinom, da imaju osećaj da ih softver kao što je čet GPT razume, ali da li je to takav tip odnosa? Drugo, opasnost od četbota je što nema konfrontacije, već deluje kao da je osoba koja ga koristi uvek u pravu, a to može biti pogrešan put za ličnu promenu.

Zamena za vračare i astrologe

Ivana kaže da je već imala pacijente koji su koristili VI kao vid samopomoći pre nego što su došli kod nje: – Čak prave i poređenje: „Vi ste mi na to ukazali, a četbot je rekao ovo...” Brine ta antropomorfizacija – pripisivanje ljudskih karakteristika VI i verovanje da ih taj softver čita i poznaje bolje nego neko drugi. U tome vidim opasnost. Ljudi kada su u nekoj potrebi, kada se osećaju ranjivo, često bez kritičkog osvrta, traže pomoć. Ranije je to bilo obraćanje hodžama, vračarama, astrolozima... Bojim se da ako verujemo da je četbot dovoljan, da nećemo potražiti i zvaničnu stručnu podršku i da ćemo i dalje sa sobom ostati u „magli”.

Svi odgovori za kojima čovek traga zapravo su u njemu, tj. on je jedini koji na to može da odgovori i zato je uloga terapeuta da bude dobar vodič u tome. To i dalje ne može VI jer prosto ne može osetiti i razumeti ljuska iskustva, insistira Perićeva.

Ona podseća i da je terapija duboki rad na sebi i put samospoznaje. Četbotovi jako forsiraju konkretne korake i rešenja, kao da su i sami ljudi programirani. Nakon 10 godina iskustva i 20 godina bavljenja psihologijom mogu slobodno da kažem da su ljudi mnogo kompleksniji od toga, poručuje Perićeva.