Strah od kajanja

Kako strah od kajanja utiče na naše odluke? Teoretičari igara pokušali su to da objasne na sebi svojstven način. Jedan od najboljih primera dao je Džofri Engelštajn, koji predaje dizajn igara na Univerzitetu u Njujorku. Autor je nekoliko knjiga, uključujući i „Achievement Relocked” u kojem je naveo primer koji dodatno osvetljava psihologiju kajanja. Za eksperiment su dovoljne dve kocke – crvena i bela i dve čaše. Nema nikakvih trikova, onaj koji pogodi ispod koje se čaše nalazi crvena kocka dobija pet dolara, ako promaši – ništa. Ali nije u tome poenta, već u nečem drugom. Engelštajn kaže da kada jednom odaberu čašu, mnogima je teško da promene tu odluku. Čak 90 odsto ljudi bi odbilo da umesto jednom izabrane čaše upere prst u drugu.

„Lično sam radio ovaj eksperiment sa svojim studentima i na drugim prezentacijama, i do sada još niko nije promenio izbor kada mu se pružila ta mogućnost”, navodi autor.

Gubitak više pogađa nego što dobit usrećuje

Zašto je to tako? Istraživači ističu dva razloga. Prvi je takozvani efekat posedovanja, koji podrazumeva da kada jednom nešto doživiš kao svoje, to postaje vrednije za tebe nego nešto što ne poseduješ. Kada izabereš čašu, ona postaje „tvoja” i u tom trenutku vrednija od druge.

Drugi razlog je taj što jedan od psiholoških motiva naših postupaka jeste smanjenje osećaja kajanja. Ako napravimo izbor koji ispadne pogrešan, osećamo se loše. Ali šta ako napravimo jedan izbor, promenimo ga, i onda saznamo da je onaj prvobitni bio tačan? Tada se osećamo još gore. Toga se i pribojavamo, pa nam zato promene odluka nisu nimalo privlačne.

Kako ipak privoleti ljude da promene svoj prvobitni izbor? Evo još jednog eksperimenta, uz malu promenu pravila. Sada se promena odluke nagrađuje, ali ljudi su i dalje skeptični. Za dolar ili dva i dalje niko neće želeti da odustane od prvobitnog izbora.

Istraživači su sprovodili ove eksperimente i rezultati su veoma poučni. Kada se ponuđena vrednost utrostruči, tek tada 50 procenata ljudi menja odluku. Da bi 90 odsto njih promenilo čašu, moraju da dobiju deset puta veću nagradu.

Ovakvi eksperimenti, inače, predstavljaju jedan od načina na koji istraživači mere koliko jaku emocionalnu težinu ima gubitak u odnosu na dobit. Ispostavlja se da je gubitak oko tri puta bolniji od dobitka iste vrednosti, što je u skladu s rezultatima drugih istraživanja.

– Kada sam bio student i radio testove s višestrukim izborom, savet je uvek bio: drži se prvog instinkta, umesto da menjaš odgovor. Danas sam ubeđen da taj savet ne povećava verovatnoću da ćeš dobiti tačan odgovor, ali svakako čini da se ljudi osećaju bolje ako pogreše, nego ako promene odgovor i otkriju da je onaj prvi bio tačan. I sam bih radije pogrešio s prvim odgovorom, nego promenio i napustio tačan – ističe Engelštajn.

Podela odgovornosti

Kako su pokazala istraživanja u psihologiji i neuronauci, kajanje može imati ogroman uticaj na naš život. Ono je izuzetno zaslužno za održavanje statusa kvo, faktor koji utiče da stvari ostaju iste i da se ništa ne menja. Posebno je bitan u poslovima s novcem i u međuljudskim odnosima, jer su to dve najstresnije oblasti.

Kada je reč o novcu, poznat je u psihologiji efekat „zadržavanja gubitničke investicije”.

Glavni pokretač ovakvog ponašanja je strah od kajanja, koji nas tera da ostanemo pri statusu kvo čak i ako nam logika ili intuicija govore suprotno. Ne želimo da prodamo nešto što gubi vrednost, jer bismo time morali sebi da priznamo da smo napravili grešku što smo to uopšte kupili. Ako zadržimo imovinu, kajanje se odlaže.

Ista ova pristrasnost često se pojavljuje u ljubavnim vezama. Na primer, mnogi ljudi ostaju u vezama za koje dobro znaju da nemaju budućnost. Veza koja je odavno izgubila ljubav ili strast može opstati samo zato što je neprijatno prekinuti je. Strah od kajanja čini status kvo izuzetno privlačnim, čak i kad nas ne čini srećnim.

Psiholozi koji su često istraživali ovu temu savetuju da najefikasniji način da se oslobodimo straha od kajanja jeste taj da potražimo savet od drugih. Kod finansijskih odluka to može značiti angažovanje finansijskog savetnika. On deli odgovornost s nama, pa čak i ako odluka ispadne loša, nećemo biti sami u svom kajanju. Mišljenje bliskog prijatelja ili člana porodice doprineće podeli tereta kajanja, a to značajno olakšava napuštanje statusa kvo. Bolje je i proći kroz neprijatnu i bolnu emociju kajanja nego ostati „zakopan” u mestu.