Geni su krivi za hronični umor

Stalno ste umorni i već dugo pokušavate da otkrijete razlog za ovakvo stanje, a nikad niste posumnjali da razlog možda leži u genima. Baš ovakvu tvrdnju izneli su nedavno eksperti s Univerziteta u Edinburgu, jer su došli do čvrstih dokaza da geni utiču na to da li će se kod neke osobe razviti sindrom hroničnog umora ili, stručno, mijalgični encefalomijelitis, tajanstvena bolest koja decenijama nije priznata u medicinskim krugovima.

Prema najnovijem, nedavno objavljenom istraživanju, nekoliko varijanti čestih gena povećavaju rizik od razvoja pomenutog oboljenja, preneo je „Gardijan”.

„Ovo je poziv za buđenje koji pokazuje da genetika može da preokrene ravnotežu i odredi da li će neko oboleti od sindroma hroničnog umora”, rekao je Kris Pointing, profesor Univerziteta u Edinburgu i član istraživačkog tima.

Međutim, naučnici tvrde da posedovanje ovih varijanti gena ne znači i razvoj pomenutog sindroma, jer ima osoba s ovom genetskom strukturom koje nikad ne obole. Potrebno je, smatraju eksperti, da se steknu uslovi, odnosno poklope svi elementi koji dovode do razvoja hroničnog umora.

Neophodno je, smatraju eksperti, da se sprovede čitav niz istraživanja kako bi se razvili dijagnostički testovi ili skrining za otkrivanje osoba s visokim rizikom od obolevanja. Ipak, ova studija, kako tvrde, prekretnica je u daljem ispitivanju oboljenja i može dati smernice u kojem pravcu treba da se rade dalja ispitivanja.

„Ovo doprinosi kredibilitetu kad je reč o ljudima koji pate od sindroma hroničnog umora”, izjavila je naučnica Sonija Čauderi.

Mnogi oboleli, po njenim rečima, kad potraže savet lekara dobijaju odgovor da nije reč o pravoj bolesti. Činjenica je da naučnici znaju vrlo malo o uzrocima ovog sindroma, iako je većina pacijenata prijavila da je pre prvih simptoma imala neku infekciju.

Prema nekim procenama eksperata, od sindroma hroničnog umora pati 67 miliona ljudi na planeti.

„Za sada ne postoji lek ni test za dijagnozu ove bolesti”, naveo je britanski list.

Zbog toga će rezultati studije, po mišljenju jednog od ispitivača, Endija Deveroa Kuka, imati veliki značaj za obolele.

„Ogromna većina ovih pacijenata ne nalazi razumevanje za svoje probleme ni kod poslodavca, ni od države, a ni u vlastitom domu, među članovima porodice. Iako studija ne pruža odgovore ni praktičnu pomoć, ona je dobrodošla kap u moru kako bi se način razmišljanja u vezi sa sindromom hroničnog umora promenio i kako bi se konačno shvatilo da je reč o bolesti”, istakao je Kuk.