Božansko nadahnuće - Miroslavljevo jevanđelje

Jevanđelje napisano na pergamentu, krajem 12. veka za humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, a namenjeno za njegovu zadužbinu Crkvu Svetog Petra, oko koje je nastalo Bijelo Polje, izloženo je u Narodnom muzeju Srbije. Povod je dvadesetogodišnjica upisivanja Miroslavljevog jevanđelja na Uneskovu listu „Pamćenje sveta“.

U emisiji „Božansko nadahnuće- Miroslavljevo jevanđelje“, koja je na programu u petak 8. avgusta, na RTV 1 u 19.10 i reprizno u 22.40, autorka Sofija Ljukovčan i ekipa Umetničkog programa RTV Vojvodine predočavaju dramatične okolnosti koje su pratile ovaj najznačajniji ćirilični spomenik srpske pismenosti i remek delo srednjovekovne umetnosti.

- Fascinantna je činjenica da je, nakon smrti humskog kneza Miroslava, jedna od najlepših rukopisnih, bogoslužbenih knjiga na svetu, proputovala preko 15. 000 kilometara. Naša emisija svedoči da se nalazila u rukama srpskih vladara, monaha, patrijaraha, ministara, vojnika i kustosa, te da su u novijoj istoriji, u njenoj blizini, neki od njih gubili vlast, imovinu, pa i živote - kaže urednik i autor emisije Sofija Ljukovčan.

Sa nama je podelila i spoznaju da, suprtno gestovima moćnika ovoga sveta, brojni događaji potvrđuju da najviše mesto sa kojeg se odlučuje o sudbini ove Svete knjignje, nad kojom je služena Liturgija prilikom osnivanja manastira Hilandar, nije ovozemaljsko.

Emisija otkriva i kako su se, nakon sedamsto godina, razdvojili Osnivačka povelja Hilandara i Miroslavljevo jevanđelje, koje nešto kasnije prolazi put Albanije, Krfa i Solunskog fronta, te kako je brižno sakrivano od Nemaca, tokom Drugog svetskog rata.

- Ono što je poražavajuća činjenica je da je ovaj bogoslužbeni rukopis iz 12. veka, najviše oštećen u naše vreme - šezdesetih godine 20. veka, a fascinantan je i podatak da je trista stručnjaka sa svih kontinenata istraživalo tekst, liturgijska uputstva, jedinstvenu u svetu simboliku minijatura i čudesne događaje, koji su Božijom promisli doveli do toga da ova Sveta knjiga ostane u srpskim rukama. Naš sagovornik Veljko Topalović otkrio nam je i neverovatne okolnosti u kojima je nastajao prvi faksimil ovog simbola srpskog kulurnog identiteta i državnosti – dodaje Ljukovčan.