Smejanje bez razloga godi mozgu

Psiholog Jovo Micić iz Beograda osmislio je praksu koja se pionirski, volonterski, sprovodi u Dnevnom centru za seniore opštine Vračar, koji radi u sklopu Gerontološkog centra Beograd. Ovde se jednom nedeljno organizuju specijalizovane radionice namenjene zainteresovanim seniorima. Cilj radionica je da se kroz različite vežbe i aktivnosti odloži, spreči ili ublaži proces zaboravljanja, opadanja koncentracije i pažnje, što se stručno naziva kognitivno opadanje, do kog dolazi u starosti. Učesnici rade na vežbama i zadacima koji podstiču pamćenje, asocijativno mišljenje, maštovitost, fokusiranje, svestrano sagledavanje problema – sve ono što direktno stimuliše moždane funkcije.

Posetili smo ovu jedinstvenu radionicu i saznali šta sve stariji ljudi mogu da učine za očuvanje sopstvenog mentalnog zdravlja. Micić, sagovornik „Magazina”, podseća da je neophodno održavati mozak u dobroj formi i u starosti, kroz redovno praktikovanje mentalnih vežbi osmišljenih za očuvanje i podsticanje kognitivnih funkcija.

Premda nam je stanovništvo sve starije – 22 procenta ljudi ima više od 65 godina – ovoj temi ne posvećuje se dovoljno pažnje.

Još manje se govori o tome kako se može delovati preventivno i pomoći starijima da što duže očuvaju funkcionalnost svojih mentalnih sposobnosti.

– U svetlu brojki koje upozoravaju da su, uz starenje populacije, demencija, Alchajmer i slične bolesti u porastu, najnovija istraživanja donose nam dobre vesti: moguće je usporiti slabljenje mentalnih sposobnosti, ali i terapijama preduhitriti smanjenje kognitivnih funkcija – kaže Micić.

Dodaje da je utvrđeno da nervne ćelije ne nestaju tako brzo, već da do slabljenja mentalnih sposobnosti u poznim godinama prvenstveno dolazi zbog smanjene aktivnosti tih ćelija. Čak se i nove moždane ćelije mogu formirati i u starijem životnom dobu. Ali taj proces regeneracije moguć je isključivo uz pojačanu moždanu aktivnost, dok neaktivnost vodi ka mentalnoj pasivizaciji.

Mentalne vežbe čine čuda

Specifičnost Micićevih radionica je u tome što su prožete vežbama takozvanog jogističkog smeha, odnosno smeha bez razloga, koji opušta, poboljšava raspoloženje, jača samopouzdanje i stvara pozitivnu atmosferu.

Od ljudi koji redovno dolaze na terapiju saznali smo da se, vežbajući i rešavajući zadatke za pojačavanje mentalnih i motoričkih sposobnosti, druže, stiču nove prijatelje, čine mnogo za svoje zdravlje. Milica Bobarević (78) rekla nam je da je odlučila da dolazi na radionicu jer želi ponovo da se smeje i nastavi svoj život koji kao da je stao posle gubitka supruga, s kojim je, kaže, živela u slozi i ljubavi tri decenije.

– Oduševljena sam ovom praksom – poručila je.

Snežana Šobot (66) ispričala nam je da svaki dan koji osvane sunčan želi da ispuni najrazličitijim sadržajem i aktivnostima, a veoma je važna terapija u radionici. Kaže da je dobro što neko brine o starijima bez obzira na to da li žive sami ili imaju porodicu. Jer, kako reče, članovi porodice idu svojim putem, a ona gradi svoj život, ispunjavajući dane aktivnostima koje joj koriste i obogaćuju svakodnevicu.

– Došao sam da se smejem – reče nam izuzetno vitalni Predrag Đorđević (85). – U prijatnom društvu radim za sebe korisne stvari. Želim da vidim šta mogu, a šta ne.

Psiholog objašnjava da završetak profesionalne karijere i odlazak u penziju za većinu ljudi predstavljaju značajnu ži votnu prekretnicu. Mnoge osobe se u tom periodu suočavaju s osećajem gubitka svrhe, emocionalnim povlačenjem, padom interesovanja, pa čak i depresijom, a sve to može negativno uticati na njihove kognitivne sposobnosti. Ipak, mentalna vitalnost može se sačuvati i u poznim godinama. Blage fizičke aktivnosti i redovan mentalni trening pokazali su se kao izuzetno korisni i efikasni u očuvanju funkcija mozga. Takođe, kontinuirano izlaganje novim intelektualnim izazovima stimuliše neuroplastičnost – sposobnost mozga da se prilagođava i menja – što doprinosi očuvanju mentalne oštrine i celokupnih intelektualnih kapaciteta.

On dodaje da kombinacija smeha bez povoda s vežbama za očuvanje kognicije predstavlja jedinstven pristup očuvanju mentalnog zdravlja starijih, i to iz više razloga.

– Smeh, pre svega, generalno pozitivno utiče na one koji se smeju i doprinosi relaksiranosti, boljem raspoloženju i podizanju nivoa energije, a drugi razlog je što služi kao efikasan alat za uvođenje u rešavanje mentalnih zadataka kojima se lakše pristupa kada smeh bez humora aktivira desnu hemisferu i njenu kreativnost. Ukoliko ljudi poznijeg doba ne mogu a možda nisu ni dovoljno motivisani da fizički vežbaju, bezrazložni smeh se pokazuje kao dragocena i lako primenjiva zamena, s obzirom na to da se može praktikovati i u sedećem položaju – navodi psiholog.

Zdrav smeh je u osnovi fizički fenomen jer aktivira srce, pluća, mišiće lica, vrata, grudnog koša, stomaka i posebno dijafragme. Kada se ovlada veštinom smejanja bez humora, čak i sasvim obična pojava ili gest mogu poslužiti kao okidač za smeh koji tada ima terapeutski efekat.

– Na primer, eventualna omaška prilikom rešavanja neke od vežbi često biva propraćena smehom, koji ne predstavlja ismevanje, nego celoj grupi služi kao način otklanjanja stresa, prihvatanje sopstvene nesavršenosti i jačanja samopouzdanja – ističe naš sagovornik.

Ovaj program vežbi za mozak nije koncipiran kao strogo formalan niti ga tako treba shvatati. Postoje pravila i redosled koje je potrebno ispoštovati da bi vežba ispunila svrhu, ali kad god je moguće, ostavlja se prostor za ispoljavanje lične slobode u vidu kreativnog doprinosa.

Program bez strogih pravila

Najvažnije je da se učesnici osećaju prijatno, da su motivisani za ovakve aktivnosti, kao i da je prisutna svest da rade ono što je za njih dobro i korisno. Izbor i redosled vežbi mogu se fleksibilno prilagođavati trenutnoj situaciji i raspoloženju grupe, u skladu s procenom koja bi vežba u datom momentu bila najadekvatnija.

– Učesnici sede u polukrugu, pri čemu nemaju fiksna mesta – naprotiv, od njih se očekuje da svaki put zauzmu drugačiju poziciju. Ovakva praksa predstavlja vid otklona od rutine jer na taj način dolazi do nove stimulacije mozga pri svakom susretu – objašnjava Micić.

Vežbe koje uključuju brojeve pospešuju razvoj kratkoročne memorije i sposobnost koncentracije, što je preduslov za uspešno obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Reči se takođe koriste kao vežbe za um: na primer, kada je zadatak da se od više međusobno nepovezanih pojmova oblikuju smislena priča ili dijalog, podstiče se asocijativno mišljenje. Kada se zadatak dodatno obogati zahtevima poput strukture priče, njenog završetka ili tematskih smernica, razvijaju se mašta i kreativnost. Vežbanje ritma aktivira i povezuje obe moždane hemisfere. Ritam razvija finu motoriku i sposobnost održavanja koncentracije i povezuje auditivne i motoričke funkcije.

Kasno kad se mozak već ulenji

S vežbama kognitivnih funkcija treba započeti blagovremeno, između 60. i 65. godine. Za razliku od pristupa koji imamo prema fizičkom zdravlju, kada pomoć tražimo tek nakon pojave tegoba, u slučaju mozga ne treba čekati. Kognitivnu stimulaciju u vidu vežbi treba uvrstiti u lični program aktivnosti još dok je mozak vitalan i funkcionalan kako bismo tu njegovu vitalnost uspeli što duže da zadržimo. Mozak se može ulenjiti ako se ne koristi dovoljno i u kontinuitetu, što znači da zaboravljanje, usporeno razmišljanje i slično nisu neminovne posledice starosti, već isključivo posledice načina života. Zato je u poznijim godinama, kada više nema svakodnevnih radnih angažovanja, neophodno pronalaziti nove intelektualne izazove kroz raznovrsne vežbe i zadatke koji su nam na raspolaganju – savetuje psiholog.

Pisanje nedominantnom rukom

Ne postoji složeniji sistem od mozga, koji čine milijarde nervnih ćelija. Zato može izgledati paradoksalno svojstvo mozga da, uprkos enormnim mogućnostima, teži da radi što manje i oslanja se na postojeće rutine. Ukoliko želimo da održimo funkcije mozga i izbegnemo takozvanu kognitivnu rigidnost, ne smemo se previše oslanjati na ustaljene rutine. Mozgu je potrebna stimulacija kroz nove i izazovne aktivnosti – često i one koje su u suprotnosti s već postojećim obrascima ponašanja. Zbog toga se među vežbama nalaze i one poput pisanja nedominantnom rukom, kao i pisanja zdesna–nalevo, jer ovakve aktivnosti zahtevaju dodatni mentalni angažman i aktiviraju različite regije mozga – objašnjava Micić.