Sunce i brčkanje u toploj vodi za mnoge je idealan letnji odmor. Ali, sa porastom temperature mora, posebno u plitkim vodama, gde se mešaju slatka i slana voda, poput Baltičkog, Crnog ili Severnog mora, raste i broj bakterija koje mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme. Jedna od njih je Vibrio bakterija, čiji se uticaj poslednjih godina intenzivno proučava – i to ne bez razloga.

Vibrio bakterije, koje "jedu tkivo" (flash eating), prirodno nastanjuju tople, priobalske vode sa niskim salinitetom i uzročnici su infekcije poznate kao „vibrioza”. U Evropi su ove bakterije najčešće prisutne u Baltičkom, Severnom i Crnom moru.

Naučnici veruju da klimatske promene doprinose širenju ovih bakterija, jer više temperature i promenjen sastav vode stvaraju idealne uslove za njihovo razmnožavanje, piše Dojče vele.

Vibrio bakterije koje se nalaze u moru i vibrio cholerae, koji izaziva koleru jesu srodne vrste, ali nisu iste. Obe pripadaju rodu Vibrio, što znači da su genetski povezane i imaju slične osobine, kao što su život u vlažnim i toplim sredinama, sposobnost da prežive u slanoj ili mešovito slano-slatkoj vodi, brzo razmnožavanje u toplim uslovima.

Vibrio cholerae je bakterija koja izaziva koleru, tešku crevnu infekciju sa obilnim dijarejama i opasnošću od dehidracije. Širi se najčešće zagađenom pijaćom vodom i hranom, naročito u područjima sa lošim sanitarnim uslovima.

Morski vibrio sojevi Vibrio vulnificus, Vibrio parahaemolyticus i drugi, ne izazivaju koleru, već druge infekcije kao što su infekcije kože (posebno rana), trovanja hranom (nakon konzumacije sirovih školjki), sistemske infekcije koje mogu da budu opasne po život.

Simptomi i prenošenje vibrioze

Infekcija vibrio bakterijom se najčešće ispoljava u vidu dijareje, grčeva u stomaku, mučnine, povišene temperature. U težim slučajevima, naročito ako bakterija uđe kroz ranu, može doći i do nekrotizirajućeg fasciitisa, odnosno propadanja tkiva oko rane. Ređi sojevi, poput Vibrio vulnificus, mogu da izazovu teške infekcije koje zahtevaju intenzivno bolničko lečenje, pa čak i amputaciju.

U Sjedinjenim Američkim Državama, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, oko 1 od 5 zaraženih umre u roku od dva dana nakon infekcije Vibrio vulnificus-om. Ukupno se godišnje beleži oko 80.000 obolelih i 100 smrtnih slučajeva.

Najčešći put infekcije vibrio bakterijom je unošenjem sirovih ili nedovoljno termički obrađenih školjki, poput ostriga, dagnji i mušlji. Do zaraze može da dođe i gutanjem morske vode u kojoj se bakterije nalaze.

Drugi način prenosa jeste preko kože: ukoliko postoji neka rana ili posekotina, a dođe u kontakt sa zaraženom vodom ili sokom školjki, bakterija može tim putem ući direktno u krvotok.

Nemački list savetuje i najbolju prevetivu: ne jedite sirove školjke, ne plivajte u rizičnim vodama ako imate otvorene rane, a ako se povredite, izbegavajte kupanje dok rana ne zaraste.

Nakon boravka u takvim vodama, obavezno se istuširajte i dezinfikujte eventualne ogrebotine.