U banju s dvogledom

Kada turistima i izletnicima predložite da obavezno ponesu i dvogled kada krenu na odmor u banju Vrdnik, na južnim obroncima Fruške gore, mnogi vas gledaju u neverici.

Šta će nekome u akva-parku i kompleksu bazena s termalnom vodom dvogled?

Da posmatra ptice!

Dok se u rano jutro šeta gustim bukovim i bagremovim šumama u tom delu Srema, među granama prvo se može čuti poj i oglašavanje desetine ptica, a potom ako ste vešti (ili imate onaj pomenuti dvogled) možete da vidite detliće, sojke, crnoglave grmuše… Visoko, na nebu iznad padina Fruške gore špartaju i čuvene letačice: kopci, manji sokolovi, možda vidite i po nekog retkog orla ako baš poranite.

Čak i ljubitelji pasivnog odmora kojima je prioritet da se izležavaju pored brojnih bazena i koji ne pomišljaju da se otisnu u šetnju obližnjim šumama i stazama, mogu da posmatraju tokom celog dana igru mnoštva lasti. One se, poput kamikaza, obrušavaju nisko iznad glava plivača ne bi li dobile kap-dve vode. Plivači ne smetaju ni crvenrepkama, koje zvuče kao „pokvareni radio”, ali ih ljubitelji posmatranja ptica upravo po tome i prepoznaju.

 Ovo mesto je idealno da se na dva-tri dana pobegne od vrelog asfalta, smešteno na nešto manje od sat vremena vožnje od Beograda (preko Rume ili Pećinaca), još kraće od Novog Sada.

Nalazi se u Sremskom okrugu, u opštini Irig, a poznato je po manastiru u centru, posebno interesantno po kuli. Ona se nalazi severno od naselja, na nadmorskoj visini od oko 400 metara visine, dominira iznad šume.

Do nje se lako stiže, uz malo „puhanja” i hodanja uzbrdo za one potpuno bez kondicije, ali vredi svakog pređenog metra. Istina, nema nikakve info-table (bila je nekada, jer su tu ostaci) i ruševno zdanje nekome će se učiniti samo kao hrpa kamenja. Ali, reč je o branič kuli podignutoj na steni, kao delu nekadašnjeg utvrđenja, možda osmatračke tačke ili, ko zna, malog zamka. Dobro osiguranim stepenicama može se stići do prvog, pa drugog sprata, a kroz otvore na kuli puca pogled na vojvođansku ravnicu. Na puteve u daljini, na svetlucavu reku, na polja, na sela i varoši, zvonike crkava…

Lako je zamisliti koliko je ta kula nekada bila značajna da, osmatrač s nje, na vreme uoči konje i jahače, kola i došljake, vojsku… Da li je zaista nastala još u vreme Rimskog carstva i cara Proba, koji je rođen baš u obližnjem Sirmijumu, teško je reći, jer nema relevantnih podataka. Definitivno, kula se nalazi na fantastičnom strateškom položaju. Mogla se tu nalaziti osmatračnica u zaleđu rimskog limesa, ali je pre bliže istini da je kula podignuta u 13. veku. To su potvrdila i arheološka istraživanja započeta 2015. godine, prva nakon Drugog svetskog rata.

Kula iz 13. veka

Vrdnik se, inače, u istorijskim izvorima prvi put spominje 1315. godine.

Kada s visine kule gledate taj deo vojvođanske ravnice, učine vam se logičnim još neke pretpostavke istoričara i arheologa. Pre svega, da je grad branio pristup važnom putu preko Fruške gore do Dunava.

Vrdnička kula ima osnovu u obliku izduženog polukruga, sastojala se od prizemlja i tri sprata, ukupne visine oko 18 metara, a uglovi kule su načinjeni od krupnih kamenih blokova, jedno je od retkih objašnjenja koje se mogu naći na iternetu.

Do kule se, s jedne strane, od kompleksa bazena stiže Stazom zdravlja ili, s druge strane, kroz gustu, stoletnu šumu, koja natkriljuje putić, koji izbija na put koji vodi do centra varoši.

 Crkva brvnara i bazeni

Novom kompleksu bazena i hotelima u Vrdniku ne treba reklama: čim leto pokaže svoje pravo lice, teško se pronalazi slobodna ležaljka, naročito preko vikenda, kada su vratolomni tobogani puni avanturista svih generacija. Kompleks se nalazi na 240 metara nadmorske visine, uz 12 bazena s termalnom vodom, uskoro će, ako smo dobro prebrojali, početi da rade i tri nova spoljna bazena.

U blizini je i etno-naselje, divna novoizgrađena crkva brvnara, brojni restorani, pivnica, adrenalinski park koji, bar do sredine proleća, nije radio i nije bio sređen.