„Devojka sa krilima": Ruke su mi sada bespotrebne

Gosti novog „Politikinog“ podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ su Dejana Bačko i Marko Nežić.

Dejana Bačko je slikarka, nekadašnja šampionka u paratekvondou i influenserka. Rođena je bez ruku i poznata je na društvenim mrežama kao „devojka sa krilima“, ali je to nije sprečilo da živi normalnim životom. Učila je da piše nogama, hrani se nogama, slika nogama, čak i vozi automobil. Nikada nije odustajala od svojih snova. Njen suprug Marko Nežić, savetnik za ishranu i influnser, pomaže joj u svemu, a njihov svakodnevni život prate milioni ljudi.

– Ja sam govorila da mi je možda Bog oduzeo ruke, ali mi je dao jedan talent, a to je slikarstvo i stvarno sam se tome posvetila sada, to me nekako ispunjava i to je nekako moja prva ljubav - kaže Dejana Bačko.

Marko ističe da je jako važno da partneri jedno drugom budu podrška.

– Nekada su ljudi umorni i teško je vreme, i naporno, i onda se prepiru, a mi uvek gledamo nekako da dopunimo baterije jedno drugom. Kad ja vidim da je njoj recimo nešto teže ili da joj nije baš neki dan, onda ja više obaveza preuzmem, a kad želim da odmorim, ja njoj to kažem i tako se na neki način menjamo – dodaje Marko Nežić.

Dejana je svojevremeno bila svetski šampion u paratekvondou, a bavila se i streljaštvom. Neko vreme je igrala i tenis.

– Skakala sam na desnoj nozi, pošto uglavnom se radim levom nogom. S obzirom na to da je meni veliki uzor teniser Novak Đoković htela sam eto da se oprobam i u tenisu, iako sam znala da je nemoguće. Odustala sam i shvatila da tenis, ipak, nije za mene, i da je bolje da se vratim tekvondou – navodi Dejana.

Marko je u podkastu govorio i o tome šta Dejana ne može da uradi sama i gde joj je potrebna njegova pomoć.

– Ne može da zakopča recimo dugme na farmerkama, a teško joj je kad oblači nešto što je dosta uzano, neke uzane helanke ili šorc – tada joj treba svakako pomoć. Ne može  da veže kosu, i pertle – kaže Marko a Dejana dodaje da sve može da uradi nogama – jer su njene noge „zlatne“.

Za Marka je recpt za srećan život da radiš ono što misliš da je ispravno i što voliš, a Dejana dodaje – i ono što te ispunjava.

Kad je bila mala razmišljala je o tome zbog čega se baš njoj dogodilo da bude rođena bez ruku, a kaže da sada, kad bi joj neko rekao da li bi htela da ima ruke, ona bi rekla da joj nisu potrebne.

– Mrtva hladna bih rekla ne, zato što sam već navikla da ih nemam, sebe ne vidim sa rukama sada. Navikla sam na takav život da sve radim nogama, tako da su mi sad ruke bespotrebne. U detinjstvu sam dolazila uplakana kući jer je u školi bilo ruganja i podsmevanja. Pitala sam mamu da mi da njene ruke, a ona je rekla da jednostavno to ne može iako bi vrlo rado to učinila. Njena je poruka bila da podignem glavu i da idem samo napred. Motivisala me je da idem dalje. Majka mi je bila ključni faktor, ona je tu uvek bila i kao podrška. Možda da ona nije bila takva, ja ne bih bila ovoliki borac. Imala sam problema prilikom upisa u srednju školu. Rekli su da ne mogu da upišem školu jer nemam obe ruke. To je bila neka predrasuda o meni na početku, bez obzira na to što sam uradila prijemni super, što sam imala od mogućih 100 bodova 99 bodova. To je bila srednja umetnička škola za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu. Moja mama je zvala školu da pita zbog čega je to tako, šta se dešava, pa su oni rekli odmah da je to zbog ruku. Na kraju sam ipak upisala tu školu i završila je redovno – dodala je Dejana.

U podkastu je bilo reči i o njihovim putovanjima, skakanju iz aviona, o tome kako Dejana vozi automobil, vaspitanju ćerke Lare, slikanju, životnim principima, društvenim mrežama…

POGLEDAJTE JOŠ