Smehom do zdravlja

„Smej se smej, uvek se smej”, reči su pesme, jer na licu od osmeha nema lepšeg mejkapa i na sve to treba dodati da smeh, dokazano, zbližava ljude, otklanja stres i ublažava bolesti pa se zbog toga i primenjuje u pojedinim terapijama.

Smeh može i da se vežba. Indijac dr Madan Katari ustanovio je sistem vežbi koji izaziva smeh a koji obuhvata vežbe disanja uzete iz joge, kao i vežbe istezanja i tehnike za stimulisanje smeha. Ovaj sistem za izazivanje smeha pokazao se kao vrlo delotvoran i veoma brzo postao popularan širom sveta. Danas u svetu ima na stotine hiljada klubova smeha, čiji članovi se redovno sastaju isključivo da bi se smejali radi unapređenja sopstvenog zdravlja.

Smeh je najjednostavniji oblik dubokog disanja, a nobelovac dr Oto Varburg tvrdi da, kada bismo unosili dovoljno kiseonika u naše telo, bili bismo manje podložni bolestima.

Svi volimo ljude koji se smeju. Stoga ne čudi savet stručnjaka: „Ako želite dobre odnose u porodici – smejte se; dobre odnose s decom – smejte se.” Smeh donosi dečiju razigranost i daje potpunu sigurnost da budemo ono što jesmo. Stručnjaci tvrde da je 15 minuta smeha dovoljno da se prag bola podigne za 10 odsto. Zaštita od bola koju pruža smeh, po svemu sudeći, dolazi od endorfina, kompleksne hemijske supstance (neurotransmitera) koja pomaže u prenošenju nervnih impulsa među nervnim ćelijama, ali i ublažava delovanje fizičkog bola i stresa. Endorfin se luči i prilikom drugih fizičkih napora, kao što su ples, plivanje, trčanje… Dok se smejemo, snižava nam se krvni pritisak, povećava protok krvi kroz organizam i snabdevanje krvi kiseonikom, a smanjuju se lučenje hormona stresa i osećaj bola, čime se raspoloženje dosta poboljšava. Takođe, poznato je da raspoloženje ostaje dobro oko 45 minuta nakon što prestanemo sa smehom.

Smeh je kompleksna psihološka manifestacija o čijem se nastajanju malo zna. Međutim, jedinstveno medicinsko istraživanje koje su sproveli brazilski kardiolozi pokazalo je da je kod pacijenata koji su gledali komedije zabeleženo poboljšanje kardiovaskularnih problema. Studija je pokazala da smeh izaziva širenje tkiva unutar srca – i povećava protok kiseonika kroz telo.

„Naša studija je otkrila da terapija smehom povećava funkcionalni kapacitet kardiovaskularnog sistema”, rekao je glavni autor studije profesor Marko Safi iz bolnice u Porto Alegru u Brazilu.

Nalazi su predstavljeni na godišnjem sastanku Evropskog kardiološkog društva u Amsterdamu, najvećoj svetskoj konferenciji za bolesti srca.

Ovo je prva studija ove vrste koju su sproveli naučnici kako bi ispitali da li terapija smehom može poboljšati stanje pacijenata sa srčanim oboljenjima.

U istraživanju je učestvovalo 26 odraslih osoba prosečne starosti 64 godine, kod kojih je dijagnostikovana koronarna arterijska bolest uzrokovana nagomilavanjem plaka u zidovima arterija koje srce snabdevaju krvlju.

Tokom tromesečnog trajanja studije, kako je preneo RTS, polovina učesnika je gledala dva različita kanala koji emituju popularne komične sitkome u trajanju od sat vremena svake nedelje. Druga polovina je gledala programe sa dokumentarnim filmovima političke tematike ili o globalnom zagrevanju.

Na kraju, posle 12 nedelja, kod pacijenata koji su gledali komedije zabeleženo je poboljšanje od 10 odsto na testu koji je merio koliko kiseonika njihovo srce može da pumpa u krvotok.

„Ova studija je otkrila da terapija smehom može da pomogne u smanjenju upalnih procesa i smanjenju rizika od srčanog i moždanog udara.”

Oni bolje upućeni gledaoci znaju da televizijski programi u Srbiji imaju najmanje humorističkih emisija, pa bi, umesto da budu prikovani uz ekran, bilo bolje da što češće uživaju u zabavnim večerima sa prijateljima i porodicom.

Smeh nije šala

„Smeh je telesna vežba, dragocena za zdravlje”, tvrdio je Aristotel. Filozofija i umetnost odavno su pružile dokaze da smeh nije šala, a tek početkom 21. veka postao je predmet posebne nauke koja se studira na evropskim i svetskim univerzitetima. Ime te nove nauke koja proučava uticaj smeha na ljudski organizam je gelotologija, nauka o smehu, a potiče iz grčkog jezika, od reči „gelos” (smejati se).

Nova saznanja o smehu i njegovoj ulozi u životu ljudi i rezultati empirijskih istraživanja pokrenuli su veliki broj novih projekata, kao što su: terapija smehom, seminari smeha, škole smeha (koje su postale vrlo popularne u Nemačkoj) i tome slično.

Šta nam poručuje gelotologija?
• Smejanje smanjuje napetost mišića.
• Smeh jača imuni sistem.
• Smehom se povećava aktivnost pluća, više kiseonika se unosi, što dovodi do ubrzanja metabolizma svih ćelija.
• Tokom smejanja, luče se hormoni sreće serotonin, endorfin i dopamin, koji su odgovorni za osećaj sreće i zadovoljstva.
Započnite dan osmehom!