Dečaci žele da prave štrudlu

Dolovo svake jeseni poziva goste na svoju tradicionalnu „Štrudlijadu”. Nekoliko dana ranije isto čine i članice Udruženja „Dolovke” na pančevačkom korzou, mameći mirisom banatske štrudle, sve poručujući da ovo selo u južnom Banatu i nije daleko kada je prilika tako primamljiva – i tako je više od četvrt veka.

No, ovom savijačom, vrstom jednostavnog narodnog kolača koji se razvija oklagijom, ovde se bave čitave godine. To se potvrđuje i na delu, organizacijom više praktičnih tečaja koje su već prošle neke mlade Dolovke, da bi na red došli i osnovci. Odziv je kažu u udruženju bio zadovoljavajući, ali i iznenađujući. Naime, prijavilo se tri puta više dečaka nego devojčica, pa se uz stručni nadzor mentorki štrudla mesila naveliko. 

‒ Objašnjenje leži u činjenici da su mladi očigledno dobro informisani o kretanjima na tržištu radne snage i da su veoma tražena zanimanja kuvara i poslastičara. Tako se i ustalila lepa praksa da u našim prostorijama upriličimo radionicu „Kraljica štrudla” i nudimo poduku đacima viših razreda osmoletke „Aksentije Maksimović”. I ovoga puta naš cilj osim okupljanja mladih i očuvanja tradicije bio je da podučavamo primerom ‒ objašnjava za „Magazin” Katica Smiljković, predsednica udruženja.

 Osim „fizičkog” posla oko mešenja testa bilo je tu i nešto teorije koja podseća da su štrudlu u ove krajeve doneli Austrijanci, ali i da ona nije njihova. To je odatle što najstariji recept datira iz 1696. i čuva se u Bečkoj državnoj biblioteci, ali su i tu prisutne teorije da su je Austrijancima ostavili Turci.

I ove godine ovde su se držali tradicije i makovnjače koja uprkos svim novotarijama dominira festivalom, uvek u jesen. To je zato što tada stiže najbolja sirovina, kada uzru banatske ludaje, a mak se nakon berbe lepo prosušio. Bude tada u Dolovu banatskog kolača po staroj recepturi ‒ s makom, orasima i rogačem, ali i inoviranih štrudli sa višnjama i čokoladom, suvim grožđem i vanil kremom... I takmiče se tada domaćice čija je poslastica najbolja: svaka prava je premazana jajima i sija, ispituje se kvalitet peciva koje ne sme biti gnjecavo ili prepečeno… Takođe ocenjuje se miris, slatkoća i ukus ‒ da se nije preteralo sa šećerom, da nije gorka, a na kraju procenjuje se pravilan odnos testa i fila.

 Na ovu slatku manifestaciju dolazi se po priznanja za najbolju štrudlu društva – domaćina, gostinsku, voćnu i slanu, kao i najlepše uređenom štandu, a i sama je nosilac epiteta „zaštićeni brend”. Jer, dolovačka „Štrudlijada” je među deset najboljih festivala hrane u nas, dok ju je Privredna komora Srbije pozicionirala i u tri najuspešnije u Srbiji.

 – Najvažnije je da se čvrsto držimo tradicije, da smo složne i da s voljom radimo. Zato je „Štrudlijada” brend. Novina uvek ima, ali se nije promenila želja da nam se pridruži što više mladih domaćica, pa i najmlađih, kako bi održali i nastavili tradiciju koja je proslavila naše selo ‒ poručuju Dolovke.