U okviru manifestacije „Dani Matice srpske u Zrenjaninu” nedavno je održana otvorena tematska izložba „Zadužbinari i dobrotvori Matice srpske” autorke dr Jelene Veselinov. Ona je jedna od najboljih poznavalaca ove materije, napisala je monografiju „Zadužbine u srpskom pravu: istorijski kontekst i savremeni izazovi”, a pored naučnog rada, u svojstvu upravnice poslova Matice srpske vodi postupke restitucije zadužbinske imovine ove institucije. Na izložbi su predstavljeni dobrotvori koji su obeležili rad ove najstarije književne, kulturne i obrazovne institucije srpskog naroda.

– Ukazivanjem na ove časne primere odaje se počast i zahvalnost dobrotvorima koji su obeležili njenu slavnu prošlost i iskazuje želja da podstaknemo savremenike da postanu deo buduće istorije Matice srpske ‒ naglašava Jelena Veselinov.

Saradnici na dizajnu izložbe su Nebojša Reljić i Jovana Veselinov.

Naša sagovornica podseća da je zadužbinarstvo izuzetno značajna tema za srpski narod. Ono je kroz istoriju imalo važnu ulogu u podupiranju kulture i obrazovanja i humanitarnih aktivnosti. Mnogi zadužbinari ostavljali su svoju imovinu u opštem interesu. Zahvaljujući zadužbinama školovan je velik broj intelektualca, podupirana književnost i nauka.

 – Danas se ono ponovo vraća u fokus, kao bitan društveni činilac ‒ naglašava dr Veselinov.

Ona podseća i da se čuvanje tradicije zadužbinarstva ostvaruje kako kroz negovanje uspomene na zadužbinare, tako i putem donošenja propisa koji omogućavaju očuvanje tradicionalnih zadužbina u savremenom društvu. U ovoj oblasti, kako kaže, predstoje neminovne promene koje zadužbinama daju mnoge nove mogućnosti, ali i iskušenja, i to treba činiti tako da se zadrži njihova osnovna priroda i duh svojstven zadužbinama.

– Sledeće godine Matica srpska obeležava važan jubilej, 200 godina postojanja. Jedna od važnih tema će biti i zadužbinarstvo koje je uprkos svim izazovima trajalo tokom čitavog njenog postojanja ‒ navodi Jelena Veselinov.

Ova ustanova danas ima preko 2.000 saradnika koji rade na naučnim projektima i časopisima, pripremaju publikacije, kao što su Srpska enciklopedija, Srpski biografski rečnik, Rečnik srpskog jezika, Pravopis… Upravo dobrotvori i dobročinitelji svojim prilozima podržavaju mnoge od ovih poslova. Edicija „Prva knjiga” se i danas finansira iz zadužbinske imovine, a ona je pomogla velikom broju mladih stvaralaca da izdaju prvu knjigu. Među piscima koji su u ovoj ediciji objavili prve knjige bili su i Dobrica Erić, Vladimir Kopicl, Mihajlo Pantić, Jovan Delić…

„Svake godine, na rođendan naše velike dobrotvorke Marije Trandafil, Matica srpska obeležava Dan dobrotvora. To je prilika da se spomenu imena nekadašnjih zadužbinara, ali i da se zahvali novim dobrotvorima. Matica srpska iz zadužbinskih fondova dodeljuje nagrade najboljim studentima i đacima”, ističe dr Jelena Veselinov.

Vlastela gradila manastire

Zadužbinarstvo ima dugu i bogatu tradiciju u Srbiji. Mnoge zadužbine datiraju još iz srednjeg veka. Tada su vladari i vlastela gradili crkve i manastire kao svoje zadužbine, što je pored verskog imalo i političko značenje, jer su time pokazivali svoju moć i ugled. O važnosti zadužbinarstva toga vremena govori i njihovo rano spominjanje u 14. veku u Dušanovom zakoniku. Najveći uspon zadužbinarstva u Srbiji se dešava u 18. veku, kao posledica jačanja nacionalne svesti i borbe za oslobođenje, a tokom 19. veka, u vreme nacionalnog preporoda i obnove države, zadužbinarstvo ponovo postaje važan deo društva. Iako su marginalizovane nakon Drugog svetskog rata zadužbine nikada nisu ukinute, a njihova reafirmacija vezuje se za proces tranzicije u Srbiji.

Matica srpska blago celog naroda

Lagano se približava veliki jubilej Matice srpske: iduće godine proslaviće dva veka od osnivanja 1826. u Pešti. Trajanje je to koje se meri uspesima.

Među najznačajnijim dobrotvorima svakako je Sava Tekelija koji je svoju imovinu, testamentom, zaveštao zadužbini Tekelijanum i Matici. Sve do 1864. sedište joj je bilo u Pešti, a onda se seli u Novi Sad, u popularni Orfelijanum, zadužbinu velike dobrotvorke Marije Trandafil. Zdanje u kojoj se sada nalazi delo je arhitekte Momčila Tapavice, i svojevrstan spomenik kulture. Zlatnim slovima upisani su i osnivači: Jovan Hadžić, Josip Milovuk, Petar Rajić, Andrija Rozmirović, Jovan Demetrović, Gavrilo Bozitovac. Hadžić je bio i njen prvi predsednik.

Mnogo je tekstova sačinjeno o ovoj uglednoj ustanovi, ispisano i pohranjeno ko zna koliko stranica arhivske građe, sačuvana sećanja njenih čelnika. Pa, ipak, nije sve kazano. Uvek se pronađe neki novi podatak. Onomad su na to ukazali Ivan Negrišorac (Dragan Stanić, predsednik Matice) i Vojislav Dević u zanimljivoj mapi o Letopisu Matice, podsećajući na svetle trenutke i 200 godina njenog trajanja.

Naša, ali i svetska

Letopis Matice Srpske je od samog osnivanja razvijao srpsku književnost i kulturu. Najviše se bavio slovenskim svetom, a posebna pažnja je posvećivana ruskoj književnosti.

Čitava plejada poznatih uređivala je Letopis: od Jovana Hadžića, Jovana Subotića, Vase Stajića, Todora Manojlovića, Žarka Vasiljevića, Živana Milisavca, Jovana Đorđevića, Boška Petrovića, Aleksandra Tišme, Slavka Gordića, Selimira Radulovića, Mladena Leskovca, Đorđa Despića. Saradnici su bili i Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski... Izlazio je Letopis i trajao, bio hvaljen, nagrađivan i odlikovan. Prošle godine pripao mu je Sretenjski orden prvog stepena.

Istorijat Matice ne može i bez „Novina serbskih”. Po savetu Jerneja Kopitara, dva studenta medicine, Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić su se 10. marta 1813. obratili caru Francu Jozefu Prvom tražeći saglasnost za izdavanje novina. Uspeli su u svojoj nameri. Prvi broj „iz carstvujuščeg grada Vijene” izašao je 23. avgusta 1813. na srpskom jeziku. Za sva vremena je ostao zapisan i poduhvat Georgija Magaraševića, pisca, racionaliste, prosvetitelja, Dositejevog sledbenika, đaka Karlovačke gimnazije i Bogoslovije koji je 1824. uz pomoć izdavača Konstantina Kaulicija i pretplatnika pokrenuo časopis „Serbska letopis”. Da bi se Letopis održao, 16. februara 1826. osnovana je Matica srpska.

Legati i darodavci

Od preseljenja u Novi Sad, Matičina prosvetiteljska i izdavačka delatnost kreće uzlaznom linijom: množe se legati i stipendijske zadužbine, štampa se serija „Knjige za narod”, raspisuju književni konkursi. Prvi svetski rat je ovu ustanovu osiromašio, a između dva rata svoje stvaralaštvo prikazuju Milutin Milanković, Jovan Cvijić, Mihailo Pupin, Jovan Erdeljanović... Za vreme Drugog svetskog rata ona se javno nije oglašavala, a kad je došla sloboda, oduzeta joj je gotovo sva imovina.

Što se krova nad glavom tiče, sudbina joj je uglavnom bila naklonjena. Zgrada-palata dobrotvorke Marije Popović Trandafil do 1928. bila je sirotište, a onda je pod svoje svodove prihvatila ovu uglednu ustanovu. Vodilo se računa o svemu, posebno o enterijeru. Tu su sada portreti njenih osnivača, značajnih ličnosti, kao i radovi znamenitih autora srpskog slikarstva.

M. Stefanović