Svemir, uprkos svojoj veličanstvenoj veličini i složenosti, ipak neće trajati zauvek. Najnovije istraživanje sprovedeno u saradnji naučnika iz SAD i Kine donosi zapanjujuću tvrdnju – životni vek svemira je već na polovini, a njegov „ datum smrti” bi mogao da nastupi kad svemir bude star oko 33,3 milijarde godina.

Istraživanje se temelji na novoj teoriji o razvoju svemira nakon Velikog praska, a objavljeno je na preprint serveru Arxiv i poslato na recenziju časopisu Journal of Cosmology and Astroparticle Physics, piše Dejli mejl.

Naučnici su u ovoj studiji koristili novu interpretaciju tamne energije, poznatu kao „axion Dark Energy (aDE) model”, kako bi analizirali najnovije podatke o širenju svemira.

Šta se dešava sa tamnom energijom

Tamna energija, koja prema procenama čini između 68,3 i 70 procenata ukupnog sadržaja svemira, do sada se smatrala kosmološkom konstantom – energijom koja ravnomerno i neprekidno pokreće ubrzano širenje svemira.

Novi model, međutim, sugeriše da tamna energija možda nije stalna i da bi mogla da slabi s vremenom, što bi u krajnjoj instanci moglo da dovede do kolapsa svemira – takozvanog „Velikog sažimanja” (Big Crunch).

Naučnici su u svom modelu dozvolili tamnoj energiji da vremenom oslabi, jer uključuje aksion – hipotetičku ultra-laku česticu koja se ponaša poput nevidljivog energetskog talasa koji ispunjava ceo svemir.

Njihova analiza pokazuje da bi kosmološka konstanta u ovom modelu mogla imati negativnu vrednost od -1.61, što znači da bi se tamna energija vremenom ugasila, a gravitacija bi prevladala i naterala svemir da se uruši sam u sebe.

„Starost našeg svemira je od ključne važnosti za kosmologiju. Od uspostavljanja teorije Velikog praska znamo da je on konačan”, naveli su istraživači u studiji.
„Koristeći najbolje vrednosti koje daje naš model, procenjujemo životni vek svemira na 33 milijarde godina”, dodali su.

Kako su došli do ovog zaključka? Tim je analizirao podatke sa dva velika međunarodna projekta: Dark Energy Survey (DES) i Dark Energy Spectroscopic Instrument (DESI). Ovi projekti prate ekspanziju svemira kroz posmatranje supernova i rasporeda galaksija.

Model je zatim korišćen da se procene ključni kosmološki parametri – poput kosmološke konstante i tzv. jednačine stanja, koja opisuje ponašanje tamne energije. Uključivanjem fleksibilnosti u model, istraživači su zaključili da tamna energija možda neće nastaviti da širi svemir unedogled, kako se do sada pretpostavljalo, već će postepeno slabiti i dozvoliti gravitaciji da preuzme kontrolu.

Četiri teorije o tamnoj energiji

NASA navodi četiri glavne hipoteze o poreklu tamne energije:

Vakuumska energija – stalna energija prostora, povezana sa Ajnštajnovom kosmološkom konstantom. Jačina predviđena ovom teorijom, međutim, ne slaže se sa novim merenjima.

Kvintesenca – promenljiva energetska sila ili fluid koji se ponaša suprotno običnoj materiji i menja se kroz vreme i prostor.

Kosmičke strune – teorijski defekti u strukturi svemira, poput „bora” nastalih nakon Velikog praska, koje deluju kao sile širenja prostora.

Greška u Ajnštajnovoj teoriji gravitacije – mogućnost da širenje svemira uopšte ne zavisi od tamne energije, već da je rezultat još neotkrivene prirode gravitacije.

Iako su rezultati uzbudljivi, važno je naglasiti da je mnogo toga i dalje nepoznato – uključujući i samu prirodu tamne energije. Modeli poput aDE pokušavaju da objasne posmatrane fenomene, ali dok ne budemo mogli direktno da proučavamo tamnu energiju, ostaćemo u domenu pretpostavki.

Za sada, međutim, ovaj model drastično menja našu predstavu o kosmičkoj budućnosti – i, ako se potvrdi, znači da je svemir već proživeo skoro polovinu svog života.

Ako je početak svega bio pre 13,8 milijardi godina, a kraj će doći za 33,3 milijarde, to znači da smo sada negde na 40 odsto svemirske vremenske ose – i da neizbežan kraj, iako dalek, ipak postoji.