Ležanje na kauču

Nedavno se u knjižarskim izlozima pojavilo delo koje je ogroman broj čitalaca širom sveta priželjkivao, ali ga nije očekivao, jer je pisac-psihoterapeut tvrdio da je prestao sa pisanjem. Ali dr Irvin Jalom, terapeut vizionar, jedan od najistaknutijih svetskih psihijatara, i ovoga puta nas je iznenadio. Sa 94 godine je napisao novu knjigu „60 minuta u ovde i sada” (Psihopolis, 2025), delo koje je nastalo posle izolacije zbog kovida. Naime, kada je 2019. preminula Jalomova supruga dr Merilin Jalom (o čemu je, takođe, zajedno sa njom, napisao hrabru knjigu „Šta je važno na kraju: pitanje života i smrti”, Psihopolis, 2023), psihoterapeut je prolazio kroz ličnu krizu u Palo Altu, pitajući se kako nastaviti život posle gubitka izuzetne žene, sa kojom je proveo 65 godina (zajedno su bili od njegove četrnaeste godine), i to sada kada je sve četvoro njihove dece našlo svoj put. Ceo svet je tokom pandemije bio u izolaciji. Jalom se pitao: „Ko bih ja bio da nisam terapeut? Nisam bio spreman da se osećam starim i beskorisnim... Pala mi je na pamet nekonvencionalna ideja – da se srećem s ljudima na jednočasovnim seansama i da im za taj sat pružim sve što mogu – uvide, usmerenje, topao kontakt i prihvatanje.” Dok je pasivnost savladavala ljude u izolaciji, jedan devedesetogodišnji Jalom je preko svoje stranice na „Fejsbuku”, ređe ličnim susretima na Palo Altu, a najčešće preko platforme „Zum” analizirao više od tri stotine klijenata. Sebi je postavio neverovatan izazov: kako biti efikasan u samo jednom jednosatnom susretu? Može li jedan sat, uz dovoljno otvorenosti, pažnje i hrabrosti, zaista promeniti nešto duboko u čoveku? Ispostavilo se da su Jalomova iskrenost i spremnost da pokaže sopstvenu ranjivost zbilja otvarale vrata autentičnim susretima i dubokim uvidima. Jalom je izabrao najzanimljivije jednosatne susrete (o svakom satu je odmah iza seanse u poseban folder pohranjivao detalje i važne momente), odabrao dvadeset i dve istinite priče iz šezdesetominutnih onlajn seansi i poslao ih na mejlove klijenata, tražeći odobrenje da budu objavljene. Svi su odobrili.

Život ovde i sada

Tako je nastalo delo „60 minuta u ovde i sada”, koje opisuje psihoterapiju u kojoj ne postoji frojdovsko ležanje na kauču, niti višegodišnje analiziranje. Evo knjige o tome kako može uspešno da funkcioniše onlajn psihoterapija u kriznim momentima i do kakvih se uvida može stići tokom samo jednog časa. Naravno, sam Jalom je ove susrete nazvao jednosatnim savetovanjem, posle koga je klijente upućivao na duže terapije kod kolega terapeuta aktivnih u profesiji. U pisanju ovog dela Jalomu je pomagao najmlađi sin Bendžamin Jalom, psihoterapeut za bračnu i porodičnu terapiju. Doktoru Jalomu su se na savetovanje javljali ljudi iz celog sveta mejlovima u kojima su opisivali stanja koja ih muče. Jalom je svaki mejl čitao i zakazivao viđenja. Ponekad mu je bilo teško u ovom radu, ali je to analizirao u sopstvenoj terapiji. Da, Jalom ima devedeset i četiri, kreće se uz pomoć hodalice i odlazi na terapije jednom nedeljno kod terapeutkinje na analizu. On piše: „Trauma vas ne pušta. Ja sada, sa devedeset godina, baš dosta radim na sopstvenoj.” Knjiga „60 minuta u ovde i sada” fascinantan je dokaz da se i u desetoj deceniji, uprkos opadanju fizičke snage, sa pamćenjem koje je daleko od onog u mladosti, može biti kreativan i delatan. Jalom nije odustao, za razliku od toliko drugih. I njegova snaga da sazna, spozna, dođe do istine (u svojim knjigama pisao je i o Ničeu, Šopenhaueru i Spinozi – odličan je poznavalac filozofije) rezultovala je ovim delom koje otkriva da su pacijenti iz svih krajeva sveta često tražili pomoć u istim oblastima: imali su unutrašnje konflikte koji su poticali od sučeljavanja sa neizbežnim elementima ljudskog postojanja: smrću, izolacijom, smislom života, slobodom... Klijente je, po pravilu, mučila usamljenost, nedostatak povezanosti sa drugim ljudima (kontakt sa ljudima je, po Jalomu, najbolji lek), neispunjen život... Čitajući ovo delo, nameće se misao da ceo svet jeste jedna porodica sa sličnim konfliktima, patnjama i žudnjom za smislom. Najurgentniji problemi odnosili su se na veze s drugima. Jalom tvrdi: „Usamljenost je prilično česta danas, sada kada svi živimo u balonima u koje nas je kovid smestio... A strah od smrti je u srži mnogih problema zbog kojih ljudi dolaze na terapiju.” Jalomov postulat je da što manje žaljenja imamo u pogledu toga kako smo živeli, to manje straha od smrti osećamo. Mnogi klijenti javljali su se upravo zbog usamljenosti. Jalom smatra da „intimnost zahteva ranjivost, a da se sa ranjivošću ne osećamo sigurno. No, ako nikada ne dopustimo da se otvorimo, nikada ne dolazi ni do povezanosti za kojom čeznemo...” Ono što je zanimljivo jeste da su Jalomove glavne terapeutske alatke sledeće: odnos između terapeuta i pacijenta je taj koji leči, važno terapeutsko sredstvo je „ovde i sada”, a terapeut je saputnik, a ne distancirani ekspert. Jalom je analizirao druge psihoterapeute (neki od njih su uspešno lečili klijente, ali su bili zaglavljeni kada je valjalo baviti se svojim ranama): milionera koji je patio od one usamljenosti koja uvek vreba na vrhu, usamljenost autistične nastavnice matematike koja je utehu našla i u veri, a Jalom tvrdi da „svaka vera ljudima pruža utehu produženog postojanja” (iako je sam ateista). Mnogi klijenti patili su od trauma koje je u njima ostavilo „nesigurno okruženje u ranom dobu, što često ostavlja za sobom mračan, neizbrisiv trag, jer rano doba se ne zaboravlja, a traume iz detinjstva često se kasnije manifestuju kao anksioznost u vezi sa smrću.” Doktor Irvin Jalom u radu s pacijentima hrabro otkriva poneki doživljaj iz ličnog života, tvrdeći da što terapeut više otkriva o sebi, to mu više ljudi otkrivaju zauzvrat.” Čovekov život na planeti (ukoliko živi oko osamdeset godina) traje svega 4.000 nedelja. Jalom klijente navodi da život žive bez straha, „ovde i sada”, jer to mnogi ljudi izbegavaju iz sledećeg razloga: „Ako se život ne živi stvarno, onda nema ni stvarnog života koji bi mogao da se izgubi.”

Možda je poslednja priča u ovoj knjizi najfascinantnija. U njoj se Jalom direktno obraća vama, čitaocu i posle ove seanse prekinuo je sa savetovanjima. U eseju „Demencija, ah demencija” od Jaloma traži pomoć Džonatan, lekar opšte prakse iz Kalifornije, kome pamćenje slabi iz meseca u mesec, iz nedelje u nedelju. Jalom i sam prolazi kroz ličan proces. Kad se seansa završi, Jalom želi da je zabeleži, ali shvata da je sve zaboravio ili, frojdovski rečeno, potisnuo. Sledi blistava analiza o funkcionisanju ljudskog mozga, eksplicitnom i implicitnom pamćenju. Da li je moguće da čovek koji gubi pamćenje ovako analizira proces gubitka memorije i funkcionisanja mozga: limbičkog sistema (po Frojdu „id”), cingularnog korteksa (ego) i prefrontalnog korteksa (superego), na francuskom „le surmoi” (iznad tebe)?

Haos unutar mene

Posle redova blistave autoanalize njegovih različitih „ja” koja fragmentirana plivaju u njegovom mozgu i telu, Jalom piše: „Još jedno ja, moćno i dobroćudno, sada izlazi na scenu. To je Ja koje želi da vas zaštiti, dragi čitaoci, od toga da se udavite u haosu unutar mene, pisca. Čeznem da delim stvari sa vama. Provodim dane smišljajući koje svoje misli da vam predočim. Na mnoge načine pronalazim smisao života u pisanju. Ono ne rešava stvari, ali često mi se činilo da smanjuje izolaciju postojanja. Ali sada znam da vas moram sačuvati od konfuzije koja mene guta. Otuda, evo vam tri blage, završne reči: ovo je kraj.” Ali nije... U ovom trenutku je u Palo Altu sunčano jutro, Jalom je već zalio omiljeno bonsai drvo i, po rečima njegovog sina Bendžamina Jaloma iz pogovora ovoj knjizi, piše novu knjigu. Šezdeset godina dug terapijski rad se nastavlja. „Ponekad Bog dođe tako brzo”, napisa onomad divni Tenesi Vilijams.