Menopauza donosi brojne fizičke i hormonske promene, ali malo se zna da je upravo to razdoblje povećanog rizika za razvoj stanja poznatog kao „smrznuto rame” ili stručno - adhezivni kapsulitis. Iako ova dijagnoza zvuči neuobičajeno, radi se o čestom uzroku bolova, ukočenosti i ograničenih pokreta u ramenu, posebno među ženama između 45. i 65. godine života.

Smrznuto rame je stanje u kojem dolazi do zadebljanja i stezanja zglobne kapsule ramena — omotača koji obavija zglob i omogućava njegovu pokretljivost. Zbog tog zadebljanja i smanjenja zglobnog prostora, pokreti postaju bolni, a rame postepeno gubi sposobnost normalnog kretanja.

Proces obično prolazi kroz tri faze: fazu bola (inflamatorna faza), kada rame postaje bolno, posebno noću, a pokreti postanu ograničeni; fazu ukočenosti (smrzavanje) – bol može malo da oslabi, ali je pokretljivost ozbiljno smanjena i fazu „odmrzavanja” – funkcija ramena se polako vraća, a proces može trajati mesecima ili godinama.

Smrznuto rame nije samo prolazna neprijatnost – ono značajno utiče na kvalitet života, svakodnevne aktivnosti, san i raspoloženje.

Zašto se problem javlja u menopauzi

Nauka još uvek istražuje tačne uzroke, ali postoji jasna povezanost između hormonskih promena u menopauzi i pojave adhezivnog kapsulitisa. Smatra se da pad estrogena, hormona koji igra važnu ulogu u održavanju zdravlja vezivnog tkiva i zglobova, može da doprinese zapaljenskim procesima i zadebljanju kapsule ramena.

Menopauza, takođe, često dolazi u paketu sa povećanjem telesne mase, problemima sa štitnom žlezdom, dijabetesom ili insulinskom rezistencijom, a svi ovi faktori dodatno povećavaju rizik za smrznuto rame.

Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničkog pregleda (ograničenost pokreta u svim pravcima, posebno podizanja ruke iznad glave) i ultrazvuka ili magnetne rezonance, kako bi se isključila druga stanja poput suženja rotatorne manžetne ili kalcifikacija.

Od strpljenja do fizikalne terapije

Terapija smrznutog ramena može da bude dugotrajna, a kod većine pacijenata stanje se spontano povlači tokom 1–3 godine. Ipak, to ne znači da se treba pasivno trpeti.

Najčešći pristupi uključuju: analgetike i antiinflamatorne lekove, fizikalnu terapijui vežbe istezanja, injekcije kortikosteroida u zglobnu kapsulu (kod jakog bola), kao i hijaluronske injekcije (kod blažih slučajeva).

U retkim slučajevima, artroskopska hirurgija neophodna je za oslobađanje kapsule.

Potpuni oporavak zahteva vreme i upornost. Nagli pokreti i forsiranje ramena mogu da pogoršaju stanje, dok redovno istezanje i pravilno vođena terapija daju najbolje rezultate.

Žene u menopauzi, koje su već izložene hormonskom disbalansu, treba da obrate pažnju na prve znake bola i ukočenosti u ramenu i potraže savet lekara, jer rano prepoznavanje i blagovremena terapija mogu ubrzati oporavak i smanjiti tegobe.