Za neke nema uspešnog letovanja ili obilaska destinacija iz snova ako nisu uspeli da naprave bar nekoliko savršenih slika za uspomenu ili „Instagram”.

I dok jedni s lakoćom poziraju i na svakoj slici izgledaju kao da su sišli s naslovne strane, drugi se razočarano pitaju: „Zašto ja nikad ne ispadnem lepo?”

Mnogi ljudi veruju da nisu fotogenični, iako uživo izgledaju sjajno. Šta uopšte znači biti fotogeničan? Da li je to dar, trik ili možda, samo pitanje ugla, svetla i samopouzdanja?

U vremenu u kojem se svakodnevno zabeleži više fotografija nego što ih je čovečanstvo napravilo tokom čitavog 20. veka, slika više nije samo uspomena – ona je lična karta, reklama, izraz identiteta. Od društvenih mreža do profesionalnih portreta, od brzih selfija do pažljivo režiranih fotografija, svi želimo jedno: da na slici izgledamo – lepo.

Zašto neko, i pored objektivne lepote, često nije zadovoljan „kako je ispao” na fotografiji?

Istina je da fotogeničnost zavisi od čitavog spleta faktora i oni nisu uvek logični. Neki ljudi imaju lice kao stvoreno za fotografisanje, s izraženim kontrastima i simetrijom, koje se bolje „prevodi” u dvodimenzionalni format. Drugi, iako uživo deluju zanosno, na fotografiji mogu da deluju bledo ili bezizražajno.

Zanimljivo je i da često sami sebi izgledamo lošije na slikama, jer nismo navikli da sebe gledamo iz ugla iz kojeg nas posmatra kamera. Ono što kamera vidi nije identično onome što mi vidimo u ogledalu – i to izaziva efekat nelagodnosti i osećaj da „ne ličimo na sebe”.

U pokušaju da budemo fotogenični na fotografiji, možda najveći trik jeste u promeni fokusa: umesto da pokušavamo da izgledamo savršeno, trebalo bi da pokušamo da izgledamo kakvi jesmo – srećni, opušteni i prisutni. Fotografija je ipak zamrznut trenutak, a najlepši su oni trenuci kada smo iskreno svoji.

Fotografija ima moć da očara, utiče, pa čak i manipuliše našim umovima na načine koje možda ne razumemo u potpunosti. U hipervizuelnom svetu, gde nas bezbroj slika svakodnevno bombarduje, razumevanje složenog odnosa između fotografija i naše psihe postalo je važnije nego ikad. U svetu u kojem „slika vredi hiljadu reči” (a možda i milion lajkova), razumevanje nijansi ove oblasti nikada nije bilo važnije. Od pažljivo odabranih selfija na društvenim mrežama do upečatljivih vizuelnih prikaza u reklamnim kampanjama, fotografije su tihi lutkari našeg digitalnog doba, koji vuku neprimetne konce, piše „Neurolaunch”.

Umetnički, duhoviti ili savremeni izraz

Kako izabrati pravu fotografiju koja nas najbolje predstavlja? Da li da bude lepa, duhovita, realna ili savršeno filtrirana? U zavisnosti od poruke koju želimo da prenesemo, izdvajaju se tri dominantna stila vizuelnog izraza: umetnički, savremeni i duhoviti, prenosi „99designs by Vista”, sajt za dizajn i vizuelni identitet.

Umetnička ili estetska fotografija vraća nas na suštinu – svetlost, senke i emocije. Portreti snimljeni u prirodnom svetlu odišu smirenošću i iskrenošću. To je lice koje ne glumi, osmeh koji ne traži aplauz. Takve fotografije često biraju časopisi, blogovi koji se bave estetikom i psihologijom, kao i svi oni koji žele da pošalju poruku: lepota ne mora da bude savršena da bi bila duboka.

Suprotno tome, savremena (instagram) estetika je igra filtera i identiteta. Selfiji pred ogledalom, neonsko svetlo, nasumične pozadine i gomila ispravki u aplikacijama… Ovakve fotografije dominiraju društvenim mrežama, prate trendove, ali i otkrivaju anksioznost savremenog izgleda.

Najiskrenija je duhovita fotografija, ogledalo naše nesavršenosti. To su one slike na kojima pas izgleda kao profesionalni model, dok je vlasnik uhvaćen sa krivim ustima i napola otvorenim očima. Ili podeljene slike „Instagram” vs. realnost, koje nas nasmeju, jer znamo koliko su stvarne. U ovim fotografijama leži osećaj olakšanja: ne mora sve da bude savršeno da bi bilo lepo. To su slike koje se dele, lajkuju i pamte.

Najbolji stil je onaj koji najviše liči na vas. Bilo da birate nežno svetlo umetničkog izraza, smelo kadriranje digitalne kulture ili smeh koji razoružava perfekcionizam – najvažnije je da slika nosi vašu priču. Jer iako je kamera samo staklo i senzor, prava fotogeničnost uvek dolazi iznutra, piše „Njujork tajms”.

I fotogeničnost se vežba

Fotogeničnost nije isključivo stvar genetike – ona se može vežbati i unaprediti. Znanje o tome kako svetlo, položaj tela i izrazi lica funkcionišu može znatno da doprinese boljem izgledu na fotografijama.

Birajte dobar ugao

Ugao iz kog se fotografišete je vrlo važan. Kamera postavljena blago iznad nivoa očiju izdužuje vrat, naglašava oči i smanjuje senke ispod nosa i brade. Direktno odozdo je obično najnepovoljniji ugao, osim ako imate manekenski stas.

Prirodno svetlo

Najlepše fotografije nastaju u takozvanom „zlatnom satu” – periodu neposredno nakon izlaska ili pred zalazak sunca, kada je svetlo zlatno, meko i toplo. Izbegavajte direktnu sunčevu svetlost u podne, jer stvara oštre senke i nameće strog izgled lica. Kada se fotografišete unutra, stanite pored prozora, ali ne direktno ispod izvora svetlosti.

Opustite lice, ali i telo

Nervoza se vidi. Zategnuto lice, ukočenost ili namešteni osmeh mogu da unište i najbolju kompoziciju. Pre fotografisanja duboko udahnite, opustite vilicu, podignite bradu blago nagore, a pogled usmerite malo iznad objektiva – to stvara prirodan i prijatan izraz.

Lepša strana lica

Većina ljudi ima lepšu stranu lica, i to ne samo zbog simetrije – već i zbog načina na koji se izražavaju. Isprobajte fotografisanje s leve i s desne strane i uočite razlike. Kada pronađete svoj idealni ugao, koristite ga za slikanje svaki put.

Volite sebe na fotkama

Način na koji gledamo fotografije sopstvenog lica duboko je emotivan. U ogledalu je naša slika zapravo obrnuta od one koju kamera prikazuje. Dajte sebi vremena da se naviknete. Naučite da prihvatite različite uglove kao deo sebe, ne kao nedostatak.

Mimika i izrazi

Mnogi profesionalci, pa čak i poznate ličnosti, provode dosta vremena vežbajući osmeh, pogled i držanje tela ispred ogledala. Ne iz taštine – već iz razumevanja da se i izraz lica, baš kao i govor tela, može trenirati. Nežan osmeh i lagano podignute obrve mogu učiniti čuda.

Kad vas kamera „voli”

Biti fotogeničan ne znači nužno biti najlepša osoba u prostoriji, već posedovati određene karakteristike koje kamera „voli”. Fotogenične osobe često imaju simetrične crte lica, izražajne oči i osmeh koji deluje prirodno i prijatno.

Njihova koža na slikama obično izgleda ujednačeno, bez previše senki ili nepravilnosti, a konture lica su dovoljno definisane da kamera može da ih uhvati iz različitih uglova.

Međutim, vrlo važan faktor je i ponašanje pred kamerom – fotogenične osobe se osećaju opušteno dok su fotografisane, znaju (ili intuitivno osećaju) kako da poziraju, a da ne izgledaju ukočeno ili neprirodno. Njihov govor tela, kontakt s objektivom i izražavanje emocija doprinosi da fotografija deluje živo i autentično.

Podignute obrve, suptilni osmeh

Prema rečima profesionalnog fotografa Pitera Harlija, specijalizovanog za portrete, ključ fotogeničnosti često nije u izgledu, već u „mikroizrazima” i samopouzdanju koje osoba pokazuje pred kamerom.

U intervjuu za „Biznis insajder” on objašnjava da male promene u izrazu lica – poput podizanja obrve, suptilnog osmeha ili položaja glave – mogu potpuno da promene utisak na slici. Drugim rečima, fotogeničnost je često rezultat svesti o sopstvenom licu i načinu na koji ga kamera vidi.

U suštini, fotogeničnost je spoj fizičke harmonije, opuštenosti i sposobnosti da se emocija i karakter prenesu kroz statičan kadar. Način na koji pada svetlost, ugao iz kojeg je slika napravljena, ekspresija lica u tom trenutku, pa čak i emocionalno stanje osobe – sve to igra ulogu u percepciji nečije fotogeničnosti.