Jože ili Jožeta

Pismom nam se obratila istoričar umetnosti Svetlana Brnović Mitić: „Onomad je u vašem cenjenom listu u tekstu o delu arhitekte Jožeta Plećnika baš tako i napisano. Profesor Dejan Medaković je u svojim predavanjima uvek govorio o delu Jože Plećnika. Šta je pravilno – Jožeta ili Jože?“

U pravu je naš ugledni istoričar umetnosti Dejan Medaković, kao i naša čitateljka – slovenačka imena tipa Jože, Tone, Jure, France i dr. menjaju se kao naše imenice na -a: od Jože, Joži, s Jožom.

Navedeni primer u Politici nije usamljen. U dnevnoj štampi smo našli: „Čovek bi na tome mestu očekivao lik toliko (samo)hvaljenih osamostaljivača, Lojzeta Peterlea ili Jožeta Pučnika“, „Tu bih želeo da vidim Primoža Trubara, Jožeta Plečnika, Franceta Prešerna i još ponekog“. Međutim, srećemo i primere tipa: „Ova crkva je projekat čuvenog slovenačkog i evropskog arhitekte Jože Plečnika“ (Politika iz 2019), „Prema tvrdnji istoričara Jože Pirjevca…“, „Dizajn Edvarda Ravnikara, učenika Jože Plečnika…“ U Beogradu se u naselju Miljakovačke šume nalazi ulica koja nosi naziv ovog poznatog slovenačkog arhitekte i koja je pravilno napisana – Ulica Jože Plečnika.

Otkuda promena Jožeta, Jožetu? Moguće je da je na to uticala promena u slovenačkom jeziku, koja upravo tako glasi, a možda i, nekada nepravilna, ali odavno normirana, promena naših hipokoristika tipa Mile, Rade, Kole – Mileta (pored Mila), Radeta, Koleta itd. (Podsetimo da se ovo odnosi samo na hipokoristike, a ne na imena kao Pavle, Đorđe – samo je Pavla, Đorđa, nikako Pavleta, Đorđeta.)

Šta god da je uticalo na ovakvu promenu navedenih slovenačkih imena, treba znati da ona nije u skladu sa normom srpskog jezika i da je pravilno jedino Jože – od Jože, Joži, dakle: arhitektura Jože Plečnika, pesme France Prešerna, eseji Tone Pavčeka itd.

Ime najznačajnijeg slovenačkog arhitekte, koji je ostavio traga i u beogradskoj arhitekturi, podstaklo nas je na još jedan komentar. Nekada su se slovenska imena i prezimena prilagođavala srpskom jeziku, pa se pisalo (i govorilo): Franc Miklošić, Oton Župančić, Josip Jurančić, Lav Nikolajević (Tolstoj), Henrik Sjenkjević, Jože Plećnik itd. To se pogotovo odnosilo na nastavak -ič u ruskim očinstvima, beloruskim, poljskim, slovenačkim prezimena i dr., koji je genetski istovetan s našim -ić. Međutim, savremena norma nalaže zadržavanje izvornih likova: Dmitrij Šostakovič, Henrik Sjenkjevič, Radko Polič (doduše, prezime glumca starije generacije Radka Poliča uvek se i izgovaralo sa -ič, mada bi tu moglo biti nekog posrednog opravdanja za -ić – Poliči su potomci Srba iz slovenačke Bele Krajine, koji su se tu doseljavali u 16. i 17. veku).

Prezime slovenačkog arhitekte sreće se i u obliku Plećnik, kako piše naša čitateljka, a što je, nesumnjivo, usvojila od svojih profesora, a što podleže starijoj normi, i Plečnik, kako se sreće u novijim izvorima i što je u skladu sa novim pravilima.