Kako se voli ćirilica

Održana je krajem maja još jedna, sedma „Ćirilična baština” u Bajinoj Bašti. Višednevni praznik nacionalnog pisma u podrinjskoj varoši gde je, kažu, ćirilici najudobnije.

Paze je i maze Bajinobaštani, koji posle sedam godina održavanja „Ćirilične baštine” sada imaju i Park ćirilice, Muzej ćirilice u okviru Doma ćirilice, „Ćiriličnu biciklijadu” ... A pre svega želju da to pismo čuvaju i više koriste. Posvećeni su tome više od drugih, pa kad pozivaju posetioce na pomenutu manifestaciju ili nastupaju na sajmovima turizma obavezno naglase: „Dođite u prestonicu ćirilice.”

Stotine raznovrsnih programa našem pismu u čast, namenjenih za različite generacije, viđeno je u dosadašnjim izdanjima ove manifestacije koja se uvek održava oko praznika Svetih Ćirila i Metodija i Dana slovenske pismenosti i kulture. Tada Bajina Bašta živi u znaku te manifestacije: rado se prate predavanja poznavalaca srpskog jezika, promocije, izložbe, predstave, radionice, dodele priznanja zaslužnima...

Sve je počelo u proleće 2019. kao pokušaj da nevelika varoš načini iskorak u negovanju ćirilice. Zaslugom lokalnih entuzijasta koje je predvodio Siniša Spasojević, (osnivač „Ćirilične baštine”, sada pomoćnik predsednika opštine), tada je u SO Bajina Bašta usvojena Deklaracija o zaštiti i negovanju ćirilice. Njeni autori Spasojević i odbornik Zoran Raković naveli su u deklaraciji da je ćirilica „nit koja povezuje srpsku pismenost od njenih početaka do danas”, te da Bajina Bašta ima posebnu obavezu u zaštiti nacionalnog pisma kao mesto gde je postojala Račanska prepisivačka škola pri manastiru Rača, jednom od vodećih sedišta srpske pismenosti i duhovnosti u najtežem periodu pod Osmanlijama.

Primila se ova lepa zamisao u podrinjskom mestu. Počeli su ovde češće da govore o upotrebi ćirilice, pojavilo se više ćiriličnih natpisa, a sve brojniji su Bajinobaštani koji telefonima šalju poruke na ovom pismu. Prethodno je deklaracija postala pravni osnov za mere zaštite i negovanja nacionalnog pisma u tom kraju. Jedna od prvih bila je osnivanje „Ćirilične baštine”. Valjalo je napraviti iskorak u vremenu kad se širom Srbije zaboravljala milenijumska tradicija naše pismenosti i u javnim prostorima prednost davala latinici.

Krenuli su iz godine u godinu birani programi te manifestacije. Poznati stručnjaci i književnici iz Beograda i Novog Sada rado dolaze ovde da govore. Ministarstvo kulture je za „baštinu” opštini Bajina Bašta dodelilo nagradu „Kulturni obrazac”. Zatim je ministarstvo preko programa „Gradovi u fokusu” višemilionska sredstva izdvajalo da se u obližnjoj Rači nadomak manastira napravi Dom ćirilice sa Muzejom ćirilice.

Tokom prethodnih sedam godina učesnici u programima bili su i akademik Miro Vuksanović, akademik prof. dr Zlata Bojović, prof. dr Milo Lompar, episkop prof. dr Jovan Purić, humanista Arno Gujon, prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Radovan Knežević, prof. dr Viktor Savić, prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Isidora Bjelaković... Održane su zanimljive predstave i izložbe, radionice o kaligrafiji. Deo manifestacije posvećen je deci i mladima, gde se kroz konkurse, kao i pešačke i biciklističke ture do mesta gde je cvetala Račanska prepisivačka škola novim naraštajima ukazuje na vrednost ćirilice i razvija ljubav prema srpskom jeziku.

Od ove godine deo programa se održavao u novom Muzeju ćirilice u Rači.

Darovnica za najzaslužnije

Najznačajnije priznanje manifestacije je „Ćirilična darovnica”. Ustanovljena ovde 2020. kao nacionalna nagrada za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice, kao i negovanju srpskog jezika i pisma. Prvi njen dobitnik te godine bio je list „Politika”, da bi zatim ovo priznanje dobili Draško Stanivuković (2021), Arno Gujon (2022), Matica srpska (2023), akademik Zlata Bojović (2024) i ove godine akademik Milosav Tešić.

„Politika” zaslužila priznanje

List „Politika”, koji od osnivanja već 121 godinu izlazi na ćirilici, iskazuje stalnu pažnju prema bajinobaštanskim naporima za očuvanje nacionalnog pisma. Redovno i najviše od svih medija prati dešavanja na „Ćiriličnoj baštini”, s nizom tekstova i fotografija. Ćirilica je u osnovi te međusobne veze i bliskosti. Upravo našem listu dodeljena je prva „Ćirilična darovnica”, dok je zahvalnicu manifestacije dobio njen dopisnik (autor ovog teksta) za posvećeno praćenje „Ćirilične baštine”.