Kada pomislimo na vulkane, pred očima nam se obično stvori slika visokih planinskih vrhova, poput Vezuva ili Krakatau. Međutim, većina vulkanske aktivnosti na Zemlji se, zapravo, odvija ispod površine okeana.

Gotovo 80 procenata svih erupcija dešava se na morskom dnu, gde podvodni vulkani funkcionišu kao ventili koji oslobađaju toplotu i rastopljeno kamenje iz unutrašnjosti Zemlje.

Jedan od njih – podvodna planina Axial Seamount, udaljen oko 480 kilometara od obale Oregona u Tihom okeanu – ponovo pokazuje znake skorog buđenja.

Ovaj vulkan širok jedan kilometar nalazi se na dubini od oko 1.500 metara ispod površine okeana. Njegove prethodne erupcije, koje su se dogodile 1998, 2011. i 2015. godine, dramatično su pomerile morsko dno – poslednji put čak za gotovo 2,5 metra, što je preoblikovalo polja hidrotermalnih izvora.

Iako se ne očekuje da će erupcija ugroziti ljudske živote, naučnici veruju da bi mogla da ima značajan uticaj na podvodni pejzaž i da pruži dragocene podatke za naučna istraživanja.

Trenutno se oko ovog vulkana beleži sve veće izduženje morskog dna i porast seizmičke aktivnosti – što su klasični znaci nadolazeće erupcije, piše Heartysoul.

„Neki istraživači pretpostavljaju da veličina izduživanja može da predvidi kada će vulkan eruptirati, a ako su u pravu, onda je to veoma uzbudljivo za nas”, izjavio je pomorski geofizičar Vilijam Vilkok.

„Axial Seamount je već dostigao nivo izduženja koji je prethodio trima prošlim erupcijama – čak ga je i premašio”.

Međutim, broj zemljotresa još uvek nije dostigao nivoe iz 2015. godine, kada je zabeleženo i do 2.000 potresa dnevno, nekoliko meseci pre erupcije.

Sada se beleži oko 200 do 300 zemljotresa svakog dana, sa povremenim skokovima na 1.000 zbog uticaja plime i oseke. Naučnici pomno prate da li će doći do očekivanog povećanja seizmičke aktivnosti.

Erupcija ispod okeana

Na pojavu podmorskih zemljotresa značajno utiče i težina okeana: tokom plime pritisak na zemljinu koru raste, a tokom oseke opada, što onda uzrokuje i porast broja zemljotresa – i potencijalno doprinosi erupciji zbog dodatnog stresa na komore sa magmom.

Kada dođe do erupcije, dolazi do fascinantne interakcije između vrele magme i hladne okeanske vode. Džepovi morske vode zarobljeni ispod lave brzo se pretvaraju u paru, stvarajući mehuriće koji se naglo hlade i kolabiraju uz snažne implozije koje se registruju pomoću podvodnih mikrofona – hidrofona.