Kad vas gledaju ispod oka

Iako je mlada glumica Pozorišta na Terazijama, Minja Petrović, koju gledamo i u seriji „Pelagijin venac“ na TV B92, mislila da će biti operska pevačica za šta se i školovala, njena prva ljubav – gluma – je odnela pobedu! Talentovana, darovita, anđeoskog glasa, završila je osnovnu i srednju muzičku školu, a zatim i prve dve godine Muzičke akademije, da bi uočila da je časovi glume mnogo više ispunjavaju. Rešila je da posluša svoje srce i promenila akademiju, mada mamina želja, kako nam u poverenju kaže, je bila da bude operska pevačica.

- Ali ja sam pobedila, kao i uvek – uz šarmatni osmeh dodaje.

Gluma je nešto čime je želela da se bavi čitav život, još od malih nogu kada je učestvovala u svim priredbama za Dane mladosti u rodnom Požarevcu. Oduvek je imala sklonost ka muzici, ali je teatar doživljavala kao magiju. Bila je redovna na svim predstavama tokom trajanja festivala „Milivojevi dani“ i imala strpljenja da kao dete, često i sama u sali, bez roditeljske pratnje, gleda komade koji su trajali dva, tri sata. Za nju je pozorište bilo očaravajuće.

Danas živi svoj san. Gledamo je u mjuziklima „Crni leptir“, „S druge strane jastuka“, „Mama mia“ i „Cigani lete u nebo“, ali joj je želja da zaigra i u dramskim ostvarenjima. Nada se da će joj se i ova želja ostvariti zbog čega redovno posećuje audicije. Neretko joj se dešavalo, tvrdi, da ode na kasting za jednu ulogu, a dobije sasvim drugu. Bilo je, naravno, momenata kada se preispitivala da li je izabrala pravi put, pogotovo kada je ušla u proces snimanja „Pelagijinog venca“.  To se posebno dešavalo posle napornih snimajućih dana kada je jurila da stigne sa seta direktno na predstavu.

- Obično vam  kažu – „mlada si, možeš ti to...“. Nije to baš tako jednostavno! Jesam mlada, ali dešava mi se da budem fizički iscrpljena. Naravno, sve se to pregura i stigne. Kad uđem u garderobu, skinem kostim i vidim šta sam sve u toku dana uradila, shvatim da mogu ja to. I onda mi ništa nije teško – priča nam ova glumica.

Na snimanju ima veliku podršku kolega, pogotovo od starije glumice koja tumači njenu majku od koje je čula mnogo korisnih i dobronamernih saveta, dok je u pozorištu situacija malo drugačija. Tamo se kolege već jako dobro poznaju, dugo sarađuju, pa se na nekog novog gleda sa određonom dozom neverice i nepoverenja, često i ispod oka. Zato se neretko oseća kao da je stalno na nekoj audiciji.

- Ali, opravdala sam očekivanja i zato uloge stižu, jedna za drugom. Ne mogu da se žalim – samouvereno kazuje.

S godinama, Minja je stekla preko potrebno samopouzdanje i više je ništa ne pogađa. Trudi se da se na sceni ponaša maksimalno profesionalno, i taj deo joj, kako objašnjava, nikada nije zakazao.

- Scena ne trpi nikakvu polovičnost. Pozorište je živa stvar i nema ponavljanja kadra kao na snimanju. Sve blokade moraju da ostanu po strani. Spremnost je ključ svega. Svaki put kad sam znala šta treba da radim, trema je nestajala – tvrdi Petrovićeva.

Već nekoliko godina živi u Beogradu, stekla je prijatelje, neguje i one iz detinjstva. Oni su iz drugih branši i veoma su emotivni i ponosni na nju. Trenutno je prezaposlena i nema mnogo vremena za druge aktivnosti. Volela bi da ima više vremena za posetu porodici, prijateljima iz detinjstva, baki...  Svesna je da je u ovom poslu neizvesnost prisutna svaki dan. Ali, srećna je, tvrdi. Svaku ulogu gleda kao dar i zahvalna je na svakom angažmanu. Ne pritiska je sujeta, niti ima otpor od bilo kojeg glumačkog zadatka jer za nju ne postoje velike i male uloge. Samo mali ljudi.

Uskoro je očekuje snimanje serije „Tunel“, kao i jedan veliki projekat koji je radila za RTS, a o kojem ne sme mnogo da priča.