U moru više plastike nego ribe

Unija za Mediteran (UFM), organizacija koja okuplja 43 zemlje iz Evrope, Severne Afrike i sa Bliskog istoka, sa ciljem jačanja saradnje, stabilnosti i razvoja u mediteranskoj regiji, upozorila je da bi u Sredozemnom moru, ako se radikalno ne poboljša rukovanje otpadom, za 25 godina moglo da bude više plastike nego ribe.

„Sredozemno more je jedno od najzagađenijih područja plastikom na svetu”, upozorila je organizacija iz svog sedišta u Barseloni povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite okoline.

Mediteran zauzima manje od 1 odsto površine svetskih mora, ali je dom gotovo 20 odsto svih poznatih morskih vrsta, što ga čini jednom od najvažnijih žarišnih tačaka morskog biodiverziteta u svetu.

Mediteran ima jednu od najvećih koncentracija zagađenja mora plastikom na svetu, sa oko 730 tona plastičnog otpada koji se svakodnevno ispušta u more, navela je Unija za Mediteran.

„Ako proizvodnja plastike nastavi da raste po stopi od 4 odsto godišnje i ako se rukovanje otpadom radikalno ne poboljša, ispuštanje plastike u more moglo bi da se udvostruči do 2040. godine, a do 2050. godine moglo bi da bude čak i više plastike nego ribe”, saopštila je organizacija.

Akumulacija plastičnog otpada u Sredozemnom moru, podstaknuta uglavnom kombinacijom visoke gustine obalne naseljenosti, masovnog turizma i ograničene izmene vode u poluzatvorenoj strukturi mora, predstavlja vrlo ozbiljan ekološki, javnozdravstveni i socioekonomski rizik čije se posledice još uvek proučavaju, prenosi Indeks.

„Pokušaji rešavanja ove kritične situacije kako bi se ispunili ciljevi održivog razvoja UN moraju se zato fokusirati na sprovođenje politike cirkularne ekonomije, koje dovode upotrebu plastike na minimum i daju prioritet upotrebi biorazgradivih i trajnijih plastičnih alternativa”, navela je Unija za Mediteran.

Cirkularna ekonomija je ekonomski model koji ima za cilj da smanji otpad i maksimalno iskoristi resurse tako što se proizvodi, materijali i energija ponovno koriste, recikliraju, popravljaju i obnavljaju – umesto da se nakon jedne upotrebe bace. Umesto da funkcioniše po principu „uzmi – iskoristi – baci”, ovaj ekonomski model funkcioniše po principu „uzmi – koristi – vrati u upotrebu”.

Unija za Mediteran, organizacija osnovana pre 17 godina, zagovara inicijativu održive „plave” ekonomije koja promoviše socioekonomski razvoj kroz odgovorno korišćenje morskih resursa.

„Partnerstvo za plavi Mediteran” (BMP), višedonatorski fond koji promoviše Unija za Mediteran, a koji zastupa ideju ulaganja u projekte održive „plave” ekonomije u područjima južnog Mediterana i Crvenog mora, vodeća je inicijativa u ovom području.

"Dok obeležavamo Svetski dan zaštite okoline, ključno je da prepoznamo da rastuća plima plastičnog otpada nije samo ekološki problem, već i onaj koji direktno utiče na dobrobit naših zajednica i privreda”, rekao je glavni sekretar Unije za Mediteran Naser Kamel.

„Prekogranična pitanja, uključujući zagađenje plastikom, zahtevaju prekogranična rešenja. Unija za Mediteran će uvek podržavati inicijative regionalne saradnje koje unapređuju održivi razvoj i čuvaju naše dragoceno more za buduće generacije”, zaključio je.