Zemlja kontrasta i vina

Pre deset godina sam, u dalekoj Kini, upoznala par srdačnih Gruzina koji su s toliko ljubavi pričali o svojoj zemlji da sam odmah poželela da je posetim. S obzirom na to da sam vrlo dugo želela i planirala ovo putovanje, moja očekivanja bila su velika i moglo se lako dogoditi da se razočaram. Međutim, to se nije dogodilo, naprotiv, Gruzija je nadmašila ta očekivanja.

Gruzini su topli i otvoreni ljudi, koji se ponose svojom zemljom i istorijom, pa će vam s velikim zadovoljstvom odgovoriti na svako pitanje i uvek na kraju zahvaliti što ste došli u njihovu zemlju. Mladi ljudi govore engleski, a stariji ruski, pa je sporazumevanje lako.

Istorijska zdanja i moderna arhitektura

Inače, turizam je u Gruziji u ekspanziji, imaju odlične, besplatne, „šetačke” ture, kao i dostupnu internet konekciju od aerodroma i na svim autobuskim i metro stanicama, mrežu koja se s pravom zove „Tbilisi te voli”, „Tbilisi loves you”.

Naše putovanje započelo je u glavnom gradu, u Tbilisiju, čije ime potiče od starog gruzijskog T'pilisi, što u doslovnom prevodu znači „toplo mesto”. Grad je tako nazvan zbog brojnih sumpornih izvora tople vode pa je poseta čuvenim sulfurnim kupatilima obavezna i isceliteljska. Arheološka istraživanja u regionu naišla su na dokaze da je na teritoriji Tbilisija postojalo ljudsko naselje još od četvrtog milenijuma pre nove ere.

Jedna od glavnih znamenitosti i simbol grada je Saborni hram Svete Trojice ili Sameba, najviši hram u Gruziji i treći po veličini pravoslavni hram na svetu. Pozlaćena kupola vidi se iz svih delova grada, a posebno je impresivna noću kada je osvetljena reflektorima. Ipak, tek kada se približite, osetite pravu veličinu ove veličanstvene građevine.

U Samebi smo prisustvovali Vaskršnjoj liturgiji s polifoničnim pojanjem. Gruzijska polifonija je jedinstven vokalni stil koji uključuje pojanje više melodijskih linija unisono. Slušanje dobro uvežbanog ansambla je izvanredno iskustvo, a posebno u ovoj akustičnoj crkvi.

U kontrastu sa starim istorijskim kućama, moderna arhitektura Tbilisija je, za neke, preterano ekstravagantna. Tri najupečatljivije građevine, Zgrada javnih službi, poznata i kao „zgrada pečuraka”, Koncertna dvorana parka Rike i Most mira nalaze se oko parka Rike na levoj obali reke Kure.

Zgradu javnih službi u Tbilisiju projektovao je Masimilijano Fuksas. Sastavljena je od sedam različitih nivoa koji izgledom podsećaju na pečurke, a u njoj se nalazi Nacionalna banka Gruzije, Državni registar i različite javne agencije. Odmah preko reke dolazi se do starog grada i Trga meidani, gde je smešten Meidan bazar. To je idealno mesto za kupovinu suvenira, poslastica, čače (rakije) i vina.

Šetajući Rustaveli avenijom divili smo se impozantnim zgradama Državne opere i Državnog parlamenta. Iako se zvanični parlament trenutno nalazi u Kutaisiju, stara zgrada u Tbilisiju svakako je vredna posete. Rustaveli avenija se završava Trgom slobode na kojem je zlatni spomenik Svetom Đorđu, zaštitniku Gruzije.

Veličanstvena statua Majke Gruzije (Kartlis Deda) dominira nad panoramom Tbilisija. Monolitna aluminijska statua bdi nad gradom i svojim narodom. U jednoj ruci drži mač za neprijatelje, a u drugoj pehar vina za dobronamerne goste. S brda Sololaki, gde se nalazi Majka Gruzije, pruža se neverovatan pogled na sve znamenitosti grada. Na Sololaki se nalaze tvrđava Narikala i botanička bašta.

U Gruziji je vino i sveta stvar i ozbiljan posao. Proizvodnja vina kvevri u glinenim amforama je tradicija koju je priznao Unesko i sastavni je deo kulture i nacionalnog identiteta.

Gruzijska kuhinja

Postoje stotine endemskih sorti grožđa i doslovno na hiljade vrsta vina, a nama se ipak posebno svideo legendarni „saperavi”.

Gruzijska kuhinja odražava dramatičnu istoriju zemlje, gledajući je moguće je prepoznati uticaj velesila (uglavnom Persije i Rusije), koje su se dugo borile za prevlast u Gruziji. Ipak, gruzijska kuhinja je uspela da zadrži izvorni karakter. Hinkali i različite vrsta hačapurija (varijacije testa s mesom i sirom), patlidžani punjeni orasima samo su neka od jela koja se turistima izuzetno dopadaju.

Poslednja stanica na našem putovanju bila je Batumi, živahni grad na obali Crnog mora. Sa svojim modernim neboderima, botaničkim vrtovima i dugim šetalištima, Batumi je mesto gde moderna umetnost i kultura susreću prirodne lepote. Posebno nas je fascinirao neobični spomenik Ali i Nino, posvećen tragičnoj ljubavi između siromašnog Azerbejdžanca Alija i gruzijske princeze Nino, koje je rat razdvojio (iz poznatog romana azerbejdžanskog pisca Kurbana Saida). Statue prilaze jedna drugoj svakog dana u 19 časova, nakratko se spoje, budu jedno i onda se opet razdvoje. Spomenik simbolizuje večnu ljubav.

Abecedni toranj

Abecedni toranj je originalna građevina sa 33 gruzijska slova koja simbolizuju ljubav i poštovanje Gruzina prema svom jeziku. Konstrukcija je celom visinom omotana trakama sa 33 gruzijska slova koja izgledaju kao lanac DNK. Večernja šetnja uz obalu, s pogledom na osvetljeni grad, bila je savršen završetak putovanja.

U stenama uklesani grad

Drevni pećinski Upliscihe, u stenama isklesan grad, jedno je od najstarijih naselja na Kavkazu. Grad datira još iz bronzanog doba i pruža uvid u način života ljudi koji su nekada ovde živeli. Impresionirala nas je veština kojom su stvorili ovu neverovatnu kamenu mrežu zgrada i tunela. Sam grad sastojao se od 700 kuća spojenih tunelima. Osim kuća, u gradu su postojale apoteka, pekara, vinarija, crkva, amfiteatar, pa čak i zatvor. Ulaznica uključuje i degustaciju vina u drevnoj vinariji.

Hram čuva Hiton Gospodnji

Poseta drevnoj prestonici Gruzije Mcheti, poznatoj po svojim verskim znamenitostima, za nas je imala posebno značenje. Posetili smo i manastir Žvari, s kojeg se pruža impresivan pogled na ušće reka Aragvi i Kura, gde je Sveta Nina, gruzijska prosvetiteljka, podigla drveni krst i pokrstila gruzijski narod.

Svetiteljka je izlečila kraljicu Nanu, koja je u znak zahvalnosti podigla hram Svetichoveli, poznat i kao mesto u kojem se čuva Hiton Gospodnji (deo odežde Isusa Hrista) zbog koga je sveta Nina došla iz Jerusalima u Gruziju da bi ga pronašla. Spoznaja da se ispod zemlje nalazi Hiton Gospodnji, iako nismo mogli da ga vidimo, ispunila je naša srca i dušu na poseban način. Mcheta je mesto gde se oseća duhovni mir i duboka povezanost s prošlošću.

Lutkarsko pozorište

Iako skromne veličine, lutkarsko pozorište Gabriadze je među najistaknutijim svetskim kulturnim institucijama. U pozorištu se tokom cele godine igraju lutkarske predstave za odrasle na gruzijskom jeziku, ali se na ekranu iznad pozornice prikazuje prevod na engleski jezik. Uz samo pozorište nalazi se i Sat-kula izgrađena od ruševina spasenih iz starog Tbilisija.