Hajlender je engleska reč koju doktorka tehnologije Marija Radojković (42) od pre četiri godine vrlo često izgovara. Ona joj donosi sreću, opuštanje, radost, ali iskusila je i napor, umor, surovost. Hajlender je posebna vrsta planinarenja koja je relativno nova, nastala je na Velebitu 2017. godine, dakle u komšiluku, a onda se proširila regionom, Balkanom i otišla dalje u svet na desetine lokacija. Sama reč se prevodi kao gorštak, brđanin.

Marijin prvi susret s ovim načinom planinarenja dogodio se 2021. godine na Staroj planini. Prepešačila je više od sto kilometara za četiri dana s rancem na leđima teškim oko 25 kilograma.

Kiša, magla, vetar i – zadovoljstvo

– Četiri dana i tri noći pod zvezdama. Kiša je padala dva dana, magla, vetar i gomila trenutaka i pomisli da li odustati i da li je moguće stići na cilj. U najkraćem shvatila sam koliko je čovek važan sebi i drugima. Doživela sam ljudsku dobrotu i empatiju, humor, podršku u najlepšem izdanju. Istovremeno, nevreme, surovost prirode, trenuci u kojima se svedeš na egzistencijalne potrebe. Prepustiš se i osetiš koliku jačinu imaš da možeš mnogo više od onoga što u početku veruješ – opisuje svoje iskustvo naša sagovornica.

Ova Kragujevčanka rodom završila je studije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, a doktorirala na smeru Farmaceutsko inženjerstvo. Bila je član istraživačkih timova u Portu, Fakulteta za hemiju i hemijsku tehnologiju u Ljubljani, Prehrambeno-tehnološkog fakulteta u Osijeku, kao i Fakulteta za agroindustriju na Tajlandu. Danas radi i kao recenzent u dva nacionalna tela za akreditaciju i osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju.

–Stara planina je božanstvena, mnogima još nepoznata. Za četiri godine, koliko kod nas ovaj koncept postoji, prošlo je više od 800 učesnika, mnogi su se vratili na Staru planinu, a mnogi su isprobali isti koncept u drugim zemljama. Trudim se da pokažem strancima planinu, planinarenje u Srbiji, ali i našu gostoprimljivost. Jedinstveni smo koliko i priroda koju imamo – kaže Marija Radojković.

Njeni prvi gorski koraci započeli su još u ranom detinjstvu u jednom selu u blizini Banjske na Kosovu i Metohiji, a ka ovom hobiju usmerio ju je otac. Kasnije je osvojila najviše vrhove u zemlji, regionu, a jedan od poslednjih poduhvata je i uspon na Kilimandžaro.

Danas je planinarski vodič, markirant pešačkih staza i puteva i liderka koja promoviše planinarenje kao stil života.

Mobilni samo za fotografije

Ona podseća da se na planinu u rancu nosi sve što je potrebno za život bez obzira na to da li je period boravka jedan ili pet dana, 20 ili 100 kilometara. U tom kretanju važno je i snalaženje u prirodi i poznavanje orijentacije, kao i postavljanje kampa, priprema hrane.

–Staze su napravljene da povedu učesnike po najlepšim predelima planine i lokaliteta na kojem se nalaze. Događaj se održava po svim vremenskim uslovima. U tom konceptu prepušteni ste sami sebi, a opet ste i bezbedni i zaštićeni na mestu na kojem se nađete. Za mnoge je izazov da to dožive, da izađu iz uobičajenih obrazaca života, da pređu od tačke A do tačke B, uz osmeh, uživanje i ljude koje prvi put vide – kaže Marija.

Dodaje da neko dolazi da bi pokazao da može, neko da bi uživao, pomerio se od urbane sredine, upoznao nove lokalitete.

– Naše događaje doživljavamo i kao detoksikaciju od modernog života. U takvim okolnostima postoje samo planinari i njihova potreba za hranom, vodom, spavanjem, druženjem na mestu gde se nalaze. Mobilni telefon u ovom slučaju služi kao foto-aparat – objašnjava naša sagovornica.

Hod po ivici

Na Staroj planini planinari će se okupiti od 2. do 6. jula. Postoje tri formata staza, koje se nazivaju po sazvežđima, a potrebno ih je preći za pet dana (103 kilometra), a kraći od 60 kilometara za tri dana i najkraći od 20 kilometara za dva dana. Slogan događaja je „Hod po ivici”, kao asocijacija da se hoda po krovu Srbije ili, kako bi planinari rekli, s desnom nogom u Bugarskoj, a levom u Srbiji. Učestvovaće i rekreativci i sportisti.