Bogatstvo za pticu

Nedavno je održana još jedna manifestacija posvećena posmatranju i izučavanju ptica „Noć slavuja”, a u planu su ovog proleća i novi slični susreti.

Ptice su oduvek bile interesantne piscima, slikarima, kompozitorima, ali naravno i običnom svetu. Upravo taj običan svet zahvaljujući razvijenom turizmu danas ima priliku da uživa u njihovom posmatranju i fotografisanju, a potom i postavljanju slika ptica koje su videli na društvene mreže. Tigrovi i lavovi su mnogima nedostupne egzotične životinje, ni do vukova i medveda, srna i lisica nije lako doći, ali zato su ptice tu oko nas, na grani, pa nije teško zadovoljiti unutrašnji „zov divljine”, samo ih treba uočiti i uslikati.

Posle Kikinde, Carske bare, Zasavice i drugih mesta, i Šabac i Bogatić uskoro će takođe postati, prema najavama iz Društva za zaštitu i posmatranje ptica Srbije, deo turističke ponude i naći će se na ornitološkim mapama.

Ptičarenje prija mnogima

– To je grana turizma koja je u svetu izuzetno popularna i donosi milijarde dolara. U Kanadi ptičarenje je istisnulo baštovanstvo, koje je doskoro bilo najpopularniji hobi. U Velikoj Britaniji, Kraljevsko društvo za posmatranje ptica ima više članova nego sve političke partije zajedno. Mnogo ljudi plaća velike svote novca da odlazi širom sveta i posmatra ptice, a svako od njih mora da nađe prenoćište, nešto pojede, kupi domaće proizvode. Zato moramo da restauriramo staništa koja su sve više na meti industrijskog razvoja, kako bi podstakli razvoj domaćeg turizma – kaže Jelena Guduraš, koordinatorka Društva za proučavanje i posmatranje ptica Srbije.

Posmatranje ptica nije samo interesantno ili egzotično, već je i zdravo. Ljudi mogu da uživaju u ovom hobiju, a takođe ova neobična navika može učiniti da se osećaju prijatnije. Ovaj hobi utiče pozitivno na dušu i pruža mir, zato ne čudi što je snažan razvoj doživelo u vreme pandemije virusa korona, kada su ljudi bili zatvoreni i uželeli se prirode. Ptičarenje je dobro za koncentraciju, smirenje, izoštravanje čula, vid i sluh, jer pticu je teško uočiti, treba znati i staništa, a na osnovu cvrkuta, odnosno oglašavanja prepoznati vrstu, naglašava naša sagovornica.

Turisti koji dolaze u potragu za pticama čine to tokom cele godine, a njihovi zahtevi uključuju objekte za smeštaj, porodične motele, seoska domaćinstva, autentičnu hranu i piće i lokalne vodiče. Dolazak stranih turista na lokalitete na kojima uglavnom nema razvijenog turizma kod lokalnog stanovništva jača svest o prednostima koje ih okružuju.

Primećeno je i da ljudi prave svoje liste vrsta koje su videli i snimili, postoje i fejsbuk grupe ljubitelja, a jedna od njih je „Koja je ovo ptica”, koja ima nekoliko desetina hiljada pratilaca.

– Posmatranje ptica kao hobi postoji od početka 20. veka, u prethodnih 30 godina ornitološke organizacije odvele su u prirodu jedan i po milion posmatrača ptica na više od 50.000 izleta, dok se na Balkanu posmatranjem ptica bavi nekoliko hiljada ljudi – kaže Jelena Guduraš.

Ona podseća da se u Srbiji u okviru evropskog vikenda posvećenog pticama organizuje blizu tridesetak izleta na kojima se okupi do hiljadu ljudi. Takvi izleti se organizuju početkom oktobra, jer tada milioni ptica organizovano napuštaju staništa i sele se ka Sredozemlju i Africi.

Retke vrste čak i na Ušću

Izleti se kod nas najčešće organizuju u Zasavici, Zlatiboru, Rusandi, kao i van zaštićenih područja kao što su Futoški park u Novom Sadu, Zemunski kej u Beogradu, kod Oblačinskog jezera u Nišu, u pirotskom kraju, u Bečeju i na drugim mestima.

– Na beogradsko Ušće i Košutnjak dolaze retke vrste ptica, pa su i to odredišta za fotografisanje. Turističke organizacije priređuju izlete za penzionere, ali i mlađe ljude s decom. Kod nas tek dolaze generacije koje će da probude svest o ekologiji i značaju očuvanja prirodnih staništa. Ptice su najbolji pokazatelj zdravlja jedne sredine, jer ono što truje i ugrožava njih, ugrožava i ljude – kaže za „Magazin” Jelena Guduraš.

Orao krstaš zanimljiv strancima

Milioni posmatrača ptica širom sveta predstavljaju moćni organizovan pokret eko-turista koji u brojnim zemljama u razvoju podstiču razvoj lokalnih zajednica i zaštitu prirode i ptica. Oni su i naša šansa za promociju prirode, kroz organizovane ture posmatranja ptica u zaštićenim delovima prirode.

Za posmatrače ptica iz inostranstva najinteresantnije ptice kod nas su: patka njorka, orao krstaš, velika droplja, mali vranac, crna roda, ražanj, kašičar, beloglavi sup, stepski soko, ždral, belovrata muharica i istočna šarena muharica.

Vojvođanski rezervati najbogatiji

U Srbiji postoje brojna bogata staništa u kojima živi i gnezdi se mnogo vrsta ptica, od kojih su neke zaštićene i u Srbiji i u svetu. Među njima, vojvođanski rezervati prirode spadaju u najbolje proučene i poznate javnosti. U pokrajini od kraja 19. veka do danas zabeleženo je ukupno 312 vrsta ptica, što predstavlja čak 42 odsto svih vrsta nađenih u Evropi. Pored toga, danas se u Vojvodini gnezdi 196 vrsta ptica ili 82 procenta ornitofaune Srbije.

Danas se među najugroženije vojvođanske ptice ubrajaju orao krstaš, siva vetruška, stepski soko, velika droplja i modrovrana za čiji se opstanak vodi svakodnevna bitka.

Kikindski „Sovembar”

Kikinda je svetska prestonica sove ušare ili utine. Ova ptica se sklanja u gradska zelenila i tu traži stanište da prezimi jer je razvoj poljoprivrede doveo do seče šuma. Jako su korisne jer se hrane glodarima koji nanose velike štete poljoprivrednim gazdinstvima.

Svake jeseni u Kikindi se održava „Sovembar”, festival posvećen ovim pticama. Na manifestaciju dolaze strani turisti iz celog sveta, ali tih dana članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica s učenicima srednjih i osnovnih škola prebrojavaju ptice. Više od 200 jedinki prebrojano je samo u užem centru grada. Zainteresovanost za utine toliko je velika da se turističke ture unapred rasprodaju.