Andrej Šepetkovski: Slobodan sam kada služim drugima

Student generacije 1998. u klasi profesora Vladimira Jevtovića ostvario je niz uloga kojima je ostavio trajan pečat pre svega na sceni Ateljea 212 i Narodnog pozorišta gde je počeo karijeru, zatim je igrao u Buhi, a sada kao član BDP- a učestvuje u jednom neverovatnom pozorišnom događaju. U pitanju je predstava „Više od igre“  koja će biti izvedena u Beogradskom dramskom pozorištu u formi- serije od tri epizode.

Iako tek završava ovaj zanimljiv i jedinstven projekat, pozvan je već da kao glavni glumac učestvuje u velikom projektu o doktoru Miodragu Laziću koji uskoro treba da počne da se snima i govori o nedavnoj, bolnoj prošlosti. Mada ga poznajemo kao glumca, posao mu je sve više u poslednje vreme pisanje i režija, film ,,Služba” dobila je silne nagrade, a serija „Šetnja sa lavom” kupio HBO.

I danas, pak, navodi za Magazin voli pozorište, ali priznaje i da sve zavisi od ekipe i ideje projekta.

„Ako je ansambl predstave darovit, duhovit i nesebičan, kao što je slučaj sa predstavom „Više od igre“ pozorište postaje dirljiva i razigrana pesma koja pogađa svakoga. Više nego prijatno me je iznenadila energija, zrelost i posvećenost mladih glumaca, jer sam nepravedno imao predrasude prema njima zbog sadržaja kojima su godinama zasipani. A onda sam uvideo da su čak i u ovom savremenom užurbanom haosu koji pustoši duše izrasli divni cvetovi koji bude nadu i vraćaju veru da sve može nanovo da oživi. 

Učestvujete u vrlo neobičnom projektu, predstavi koja se gleda kao serija. Da li vam je to glumački ili organizacioni izazov?

Jeste jedan projekat, ali ovo su zapravo tri predstave koje se istovremeno spremaju uz velike napore svih koji učestvuju. Mislim da to niko do sada nije iskusio, niti očekivao ovakav tempo. Ali, ljubav prema toploj ideji koja doprinosi razumevanju našeg naroda, kao i sloga ansambla pomažu da se izdrži do kraja i da se, nadamo se, publika daruje plemenitim poklonom. 

Da li i danas kao na početku karijere imate isti žar za svaku ulogu?

Ako već uzmem nešto da radim, onda izgaram do kraja, ne znam drugačije. Razlika je samo u tome što sam strpljiviji. Ne mora baš sve odmah i sada da se reši. A i smireniji sam kada je u pitanju krajnji rezultat. Šta će biti, biće.

Šta najviše volite da radite u slobodno vreme i šta vas ispunjava?

Čovek upija sve čime je okružen. Zato najviše volim da budem u atmosferi liturgije, liturgijske zajednice, da budem sa ženom i decom, da se susrećem sa dobrim ljudima i da se u svim susretima predam drugima i da im služim. Tada sam slobodan. 

Koje planove imate u narednom periodu?

Upravo režiram dokumentarno igrani film „Nasledstvo“ koji na neobičan način govori o srpskim dobrovoljcima koji su došli iz Amerike na Solunski front i obuhvata tri epohe. Nadam se premijeri na jesen. 

Takođe, trudim se da dobijem sredstva za nastavak kratkog, mnogonagrađivanog filma „Služba“ koji možete da pogledate na Beogradskom festivalu kratkometražnog filma koji će ove godine biti početkom oktobra. Voleo bih i da snimim komediju,,Nagrada” koji govori baš o pozorištu. Što se glume tiče, očekuje me jedna plemenita serija, a pozvali su me i za glavnu ulogu u divnom velikom projektu koji uskoro treba da počne da se snima i govori o nedavnoj, bolnoj prošlosti. 

Da li se osećate ispunjeno baveći se glumom i da li ste ponosni na svoje kolege?

Kao i u svakom poslu, pored prijatnih trenutaka, ima tu mnogo iskušenja i nevolja, ali kad god se upali kamera ili stanem na scenu osetim se ,,svoj na svom“, lagano i spremno, mlado... Mada, u poslednje vreme me pisanje i režija više ispunjavaju jer tako mogu do kraja da sprovedem svoje ideje.