Sad je u trendu panel-analiza

Visokoproteinska ishrana i zatvor dovode do većeg porasta koncentracije uree u odnosu na kreatinin, dok se povišene vrednosti kreatinina javljaju nakon povrede mišića i kod mišićnih distrofija. U dijagnostici bubrežnih oboljenja važnu ulogu ima i mokraćna kiselina, koja se uglavnom izlučuje preko urina. Nagomilavanje mokraćne kiseline u organizmu može dovesti do razvoja gihta. Na ovo građane podsećaju stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Ovo su samo neki od razloga zbog kojih je važno da i osobe koje nemaju nikakve tegobe makar jednom u dve, a najbolje bi bilo svake godine, obave osnovne laboratorijske analize mokraće. Kreatinin i urea predstavljaju ključne parametre u ispitivanju bubrežne funkcije. Povišene koncentracije ovih markera u serumu mogu ukazivati na različita akutna i hronična oboljenja bubrega, smanjen protok krvi kroz bubrege usled šoka, dehidratacije ili komplikacije dijabetesa. Ali oni ukazuju i na efekte uzimanja nefrotoksičnih lekova.

I provera vrednosti šećera u krvi je važna ne samo kod postavljanja dijagnoze i praćenja efikasnosti terapije dijabetesa ili predijabetesa, već se njome procenjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara i drugih komplikacija dijabetesa. Kada se utvrde povišene vrednosti glukoze (hiperglikemija), preporučuje se određivanje HbA1c (glikozilirani hemoglobin) čija je koncentracija proporcionalna prosečnoj koncentraciji glukoze u prethodna dva do tri meseca. Hipoglikemija, odnosno snižene vrednosti glukoze, iako relativno retko stanje, može da dovede do nekih endokrinih bolesti (insuficijencija hipofize, hipotireoidizam, insuficijencija nadbubrežnih žlezda), ali može da bude alarmna lampica za tumore pankreasa koji luče insulin ili za neželjena dejstva lekova u terapiji šećerne bolesti.

Za ono što se nekad nazivalo sistematskim pregledom s laboratorijom, sada se ustalio naziv preventivni laboratorijski panel. Osim pomenutih analiza glukoze, kreatinina i uree, obuhvata i proveru lipidnog statusa, kao i funkcije jetre. Stručnjaci iz „Batuta” pozivaju da se uradi u laboratoriji u Odseku za imunologiju i biohemiju Instituta za javno zdravlje Srbije koji se nalazi u beogradskoj Ulici Nikolaja Krasnova 13 (bivša Avalska ulica). Zdrave odrasle osobe trebalo bi da obave preventivni panel jednom godišnje, dok bi osobe s postojećim zdravstvenim problemima i faktorima rizika (gojaznost, porodična istorija, hronične bolesti, poput dijabetesa, srčanih i bubrežnih oboljenja itd.) trebalo da ga rade češće, na svakih šest meseci ili prema preporuci lekara.

Lipidni status važan je za procenu rizika za nastanak ateroskleroze, koronarne bolesti srca, hipertenzije, u postavljanju dijagnoze dislipidemija (poremećaja metabolizma masti..)… Taj se status određuje na osnovu vrednosti holesterola, triglicerida i frakcija holesterola HDL i LDL. Za procenu rada jetre koriste se biohemijski markeri jetrenih enzima (ALT, AST, ALP, GGT), bilirubina i albumina. Povišena aktivnost jetrenih enzima predstavlja veoma osetljiv marker oštećenja jetre.