Spojila biljke i slikarstvo

Aleksandra Kovačević je diplomirani biolog, ali je po profesiji botanička ilustratorka. Njeni crteži o flori Srbije zaslužili su već sada mesto u arhivama Srpske akademije nauka i umetnosti

Jedinstvena je po tome što je izgradila svoju karijeru kombinujući znanja iz biologije i svoje slikarsko umeće koje je odmalena razvijala.

Aleksandra Kovačević, rodom iz Čačka, fascinirana biologijom i različitim oblicima života koji pulsiraju svuda oko nas, završila je osnovne studije biologije na Beogradskom univerzitetu, na opštem smeru, potom i master, nakon čega upisuje osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti.

– Slikarstvo je bilo i ostalo moja velika ljubav i interesovanje, crtala sam i slikala za vreme studija biologije. Ugledala sam se i na akademika, nažalost u međuvremenu preminulog, Vladimira Stevanovića, koji mi je dosta pomogao. On je i sam bio dobar crtač i poštovao je umetnost. Razlog što sam se s botaničke nauke preorijentisala na umetnost verovatno je to što je umetnost intuitivnija, barem meni više odgovara taj pristup – kaže Aleksandra Kovačević, po profesiji botanička ilustratorka.

Stopama Josifa Pančića

Ovo zanimanje koje je samo po sebi zanimljivo i retko, nije novo. Još u vreme Josifa Pančića botaničari su tražili pomoć crtača, kako bi im pomogli ne samo da opišu najrazličitije vrste biljaka, već i da ih vizuelno ilustruju radi lakšeg proučavanja.

U prestižnoj saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), koja traje već sedam godina, Aleksandra se bavi ilustracijom flore Srbije, odnosno crtanjem svih vrsta biljaka koje postoje na teritoriji Srbije, i tako nastavlja davno uspostavljenu tradiciju.

Zvanje botaničkog ilustratora vrlo je posebno i retko zanimanje jer zahteva i naučni i umetnički pogled u isto vreme, i opsežno botaničko znanje i ozbiljnu umetničku ruku.

– Rekla bih da kroz umetnost bolje upoznajem esenciju biljaka, a kroz biologiju se upoznaje sve što se tiče konkretnog, racionalnog nivoa znanja. I jedno i drugo je od velike važnosti – kaže naša sagovornica.

Pre nego što je fotografija postala široko dostupna, botaničke ilustracije bile su od ključne važnosti za dokumentovanje novih vrsta biljaka.

Na pitanje zašto se ne koristi fotografijom, ona objašnjava da crtež omogućava da se naglasi nešto što je specifično za biljku u odnosu na sve druge vrste, nekad su to dlačice na listu, nekad čak ugao pod kojim se one nalaze. Recimo, hrastovi se razlikuju po konturnoj liniji oblika lista, objašnjava nam, pa je za njih sasvim dovoljno da imate samo list.

Put do SANU započeo je njenom inicijativom. Pošto je snažno želela da na neki način spoji ljubav prema crtačkoj veštini i veliku fascinaciju svim vrstama biljaka, na fakultetskim vežbama iz botanike interesovala se da li bi to mogla da spoji u profesiju. Na pitanje da li im je potreban neko ko bi crtao biljke, brzo je dobila potvrdan odgovor. Nakon nekoliko ilustracija, zapazio ju je akademik Vladimir Stevanović koji ju je pozvao na saradnju.

Reč o arhitekturi

Aleksandrina interesovanja se tu ne završavaju. Sreli smo je nedavno na petoj po redu samostalnoj izložbi „Između stvari i reči”, na kojoj je umetnički promišljala i o arhitekturi, prostoru, sadašnjem trenutku.

– Na ovoj izložbi prikazano je nešto što se do ovog momenta apstrahovalo, te su neke slike možda bliže apstrakciji nego što isprva podsećaju na arhitekturu. Međutim, te slike su i jedna vrsta promišljanja o prostoru u kojem živimo, naša kuća, dom ili sakralni prostor religioznih građevina. Nažalost, veliki broj građevina i vila u Beogradu je srušeno zarad nečeg drugog, kao da se zaboravlja da je arhitektura dokaz jednog vremena i čvrsto kulturno nasleđe koje nam pomaže da čuvamo identitet i održavamo ga – kaže Aleksandra Kovačević.

Priznanja za mladu umetnicu

Aleksandra je dobitnica nagrada za slikarstvo „Rista i Beta Vukanović, slikari” (2022), Treće nagrade FLU za mozaik (2021), a na pretposlednjoj izložbi „Kredenac (Konstrukt doma)” proglašena je za najbolju samostalnu izložbu sezone 2023/2024. za koju je dobila Godišnju nagradu Galerije Kolarčeve zadužbine.