Zašto Beograd nije dobio spomenik Marksu

Nedavno je u Beogradu ponovo promenjen izgled trga koji se nalazi u srcu glavnog grada, praktično na Terazijama. Fontana koja se na današnjem Trgu Nikole Pašića nalazi decenijama postala je znatno duža i uža, nije ni kaskadna, niti s veliki mlazovima, a oko nje su raspoređene klupe i cvetne leje. Ovaj prostor nekada se zvao Trg Marksa i Engelsa, i na njemu i dalje dominira visoko zdanje u kojem su se nalazila sedišta moćnih sindikata. I sad su sindikati tu, ali u mnogo manjem prostoru, a većinu spratova i kancelarija zauzele su institucije novog doba, poput sedišta Regulatornog tela za medije, nekoliko banaka, kafići.

U prošlosti ovo mesto često je menjalo svoj izgled, a zanimljivo je objašnjenje publiciste i kulturologa Špire Solomuna zašto nikada na tom centralnom gradskom trgu nije postavljen spomenik Marksu i Engelsu, iako je po njima duže od tri decenije nosio ime. Solomun u knjizi „Podizanje spomenika u Beogradu krajem 20. veka” (izdanje „Čigoja štampa”) navodi da je Socijalistička Jugoslavija planirala podizanje spomenika u znak zahvalnosti osnivačima modernog socijalizma baš na tom mestu i u odboru koji je to trebalo da sprovede u delo bile su tadašnje komunističke perjanice: Moša Pijade, Veljko Vlahović, Rodoljub Čolaković, Đuro Salaj…

Ali skulptura u gipsu Vojina Bakića, vajara iz Zagreba, klesana u jablaničkom granitu s visinom od sedam metara s postamentom, nije prošla komisiju. Raspisan je novi, anonimni javni konkurs. I opet su u njemu bili neki važni ljudi. Relativno su se brzo dogovorili da prva nagrada bude dodeljena radu pod šifrom „Manifest”, arhitekti Branislavu Stojanoviću sa saradnicima iz Beograda. Ocenjeno je da rad „spada u grupu originalnih koncepcija, i to uspelih u tolikoj meri da u neku ruku znači preokret u dosadašnjem shvatanju spomenika kod nas i kao takav deluje putokazno”. Ali onda dolazi do preokreta. Solomun piše da je od svedoka tog vremena saznao da se nagrađeni rad predložene visine 23 metra predsedniku Jugoslavije nije nimalo dopao. Broz je navodno zaprepašćeno pitao: „Pa, zar ćete ova vešala da stavite na trg?”

Tako je na ceo posao stavljena tačka, piše autor. Ime trga je mnogo godina kasnije zamenjeno u Trg Nikole Pašića i na njemu podignut današnji spomenik Pašiću.