Sremski biser između Dunava i Fruške gore

Na pola puta između Beograda i Novog Sada je Inđija, smeštena na obroncima Fruške gore, a nadomak Dunava, već duže važi za mirno mesto industrijske zone. Poslednjih nekoliko godina, međutim, njena lična karta se menja. Retko ko od redovnih putnika, a naročito turista, ovuda prođe a da ne obiđe Keltsko selo otvoreno 2021. godine. Od njega smo i mi krenuli u obilazak sremskog gradića.

Visokom drvenom ogradom uokviren, zabavno-turistički kompleks kućica koji se otvara za posetioce u aprilu i radi do polovine novembra, smešten na „barici” – jezercu nazvanom po ugledu na slično obližnje u centru Inđije, inspirisan je životom Kelta koji su na ovom području živeli od trećeg do prvog veka pre naše ere.

„Posle poraza na Delfima 279. godine p. n. e., Kelti su naselili obale Save i Dunava gradeći svoja tipična sela i jedno takvo predstavlja ova replika. Inđijsko Keltsko selo svedoči o tome šta su sve radili, kako su živeli, koje oružje, oruđe, novčiće i prirodne tkanine su koristili. Nastanku tog parka pomogla su istraživanja, ali i novčići i drugi predmeti pronađeni na tlu obližnjeg Krčedina”, priča Gordana Vudragović koja nas je dočekala u dugačkoj keltskoj zelenoj haljini. Pokazujući drveni razboj, ona dodaje da su odeždu pravili od sirovog lana, kože i krzna.

Kućice od blata i drveta, pokrivene trskom, prikazuju nekoliko tipova zdanja u naseljenom mestu. Šetajući kamenim stazama, uz nestvarno relaksirajuće zvuke keltske muzike, obišli smo Muzej Kelta, Kuću vođe, kao i pekaru u kojoj se kvasac pravio po nedelju dana, svetilište i pojilište s izvorom vode, amfiteatar i centralni trg, kule osmatračnice i poligon od slame za male ratnike. Najatraktivniji je, sudeći po gužvi, upravo taj poligon za streličarstvo na kojem instruktori mališane obučavaju kako da rukuju lukom i strelom. Avantura park preskakanja „s drveta na drvo”, takođe, vraća u prošlost...

Trenutno se gradi i kuća druida – kako su se zvali sveštenici i drugi učeni ljudi. Druidi su bili najpametniji među Keltima, a živeli su u šumama, okruženi biljkama i drvećem. Dane su provodili u skladu s prirodom, dopuštajući da osete njenu energiju. Taj osećaj imaju i posetioci keltskog sela, smeštenog u bujnom zelenilu:

„Bilo mi je potrebno da se osamim i zato sam baš ovde potražio posao, želeći i da turistima o svemu tome pričam. Druidi su znali i koje drveće je najiskoristivije i otporno za gradnju, a u zapisima se pominju hrast i imela. Biljke su koristili za spravljanje svojih isceliteljskih napitaka, kojima su lečili ratnike od zadobijenih rana”, priča Nenad Jovanović koji nas je dočekao s keltskim ogrtačem i štitom.

„Štitove su pravili od hrasta i jasena, jer je to najtvrđe drvo. Inače, svako u keltskom selu je imao svoje zaduženje. Jedan je bio zadužen za napitke, drugi za lečenje ratnika, treći za bogosluženje, a neki su bili sudije. Svako pleme imalo je najmanje jednog druida i raspodela s današnjeg gledišta izgleda savršeno”, kaže naš domaćin.

Na izlazu iz Keltskog sela dva ogromna crvena ara papagaja dozvala su nas iz sve snage da uđemo u zoološki vrt koji se nalazi preko puta. Ulaz je besplatan. Šetajući između zelenih perivoja, osim domaćih životinja s našeg područja, videli smo majmuna, noja i emu – takođe pticu trkačicu, ali poreklom iz Australije, dok je nojevo poreklo iz Afrike, kako smo ovde naučili. Dok posmatramo kako se deca igraju s poni konjićima koji se, baš kao i paunovi pored njih, nameštaju za fotografisanje, naš vodič Jovana Dević objašnjava da se zoo-vrt stalno unapređuje i u saradnji s beogradskim širi. Postaje škola o životinjama za decu na ekskurzijama...

Ulazeći u glavnu ulicu Vojvode Stepe, danas mirnu pešačku zonu, primećujemo spoj moderne i građanske arhitekture s kraja 19. i početka 20. veka. Pogled pada i na još stariju baroknu katoličku crkvu Svetog Petra iz 1872. godine, spomenik kulture od velikog značaja. Baš kao što je i nedaleko od nje smešten pravoslavni hram Vavedenja Presvete Bogorodice iz 18. veka. Praznik ove još starije crkve koja simboliše ulazak Marije u hram kada se zaklela na večno devičanstvo naročito poštuju majke koje ne mogu da imaju decu ili one koje se mole Bogorodici za njihovu zaštitu. Unutrašnjost crkve, s pozlatom na ikonostasu, oslikao je poznati Jovan Štajner.

Na potesu između dve crkve i niza bašti kafića počinju s proleća razne manifestacije, a u glavnoj ulici od pre nekoliko meseci otvoren je i prvi inđijski hotel. Ujedno, grad koji je sada na mapi turista dobio je s njim i novi spa centar.

„Braća Slobodan i Goran Gogić, uspešni proizvođači plastike, odlučili su da, kada su počeli da šire posao van granica, svom gradu kao poklon ostave smart biznis hotel modernog dizajna. Pametan hotel, kako mi zovemo najsavremenije turističke pansione, na sve strane ima table i senzore pomoću kojih na dodir spuštate zavese, palite sva svetla ili zovete rum servis. S druge strane, naša umetnica Beba Bobić, koja ukrašava hotele i zdanja u Dubaiju, opremila ga je u tipičnom sremskom dizajnu, s motivima okolnog drveća i klasja pšenice, kako u biznis sali, tako i u turskom kupatilu. Najčešći gosti danas su japanski i danski poslovni ljudi iz firmi u Inđiji, ali je sve više i drugih turista. Cene noćenja u sobi ili apartmanu, s doručkom i korišćenjem spa centra, kreću se od 10.300 do 18.7128 dinara”, kaže Jovana Dević.

S leve strane kulen, s desne pršut

U obilasku novog savremenog fitnes centra, novinari uglavnom nisu uspeli da savladaju elektronske table na zidovima, ali su probali da „veslaju” uz pomoć vodenog rolera. Kako kaže rekreatorka Teodora Dinčić, reč je o „prvoj neelektričnoj teretani u Srbiji”. Trenažni bicikli i traka, takođe, ne uključuju se u struju već se fizički pomeraju pomoću senzora na displeju, kako nam je demonstrirala.

Modernom ambijentu, sudeći po turistima u bašti, ne smetaju tradicionalna sremska jela. Kod kuvarice Klare makedonskog porekla dolaze na inđijski burek u njenoj verziji – sa 30 odsto ovčjeg i 70 procenata kravljeg sitnog sira, vole i uštipke, sremsku kobasicu i pršut.

„U našoj višenacionalnoj sredini podelili smo se samo po specijalitetima. U glavnoj ulici obližnjeg sela Maradik, s leve strane žive mađarske porodice koje proizvode kulen, s desne naseljeni Dalmatinci koji proizvode originalni pršut. Zovu nas Ujedinjeno kraljevstvo Maradika”, kaže ugostitelj Stevan Salamon preporučujući nam ovde uvek sveže šnenokle kao specijalitet.

Kako priča, i smuđ je uvek tek ulovljen, jer pored Maradičkog blizu je i Jarkovačko jezero, oba uređenih obala, baš kao i pecalište na Dunavu u Čortanovcima udaljeno 17 kilometara od Inđije, a na kojem je sniman čuveni film „Varljivo leto”. I danas je poznato porodično izletište i sastajalište parova na klupama pored reke.

Na izlazu iz Inđije ka Beogradu, nadomak autlet centra, put na koji smo desno skrenuli odveo nas je do Konjičkog kluba „Jabučilo” u mestu Vodice, u čijem manježu je upravo održana već četvrta „Fijakerijada”. Kako je i ovoga puta bilo, najteža disciplina je vožnja među čunjevima. Kad neki od satova postavljenih na preprekama padne, fijakerista gubi poene.

Osnivač Branislav Stevanović iz obližnjih Novih Karlovaca, sela u kojem je konjarstvo tradicija, nakon što je obnovio ugašenu staru manifestaciju takmičenja u vožnji fijakera, na nasleđenim oranicama sa suprugom Dušicom počeo je da stvara veliku farmu. Na njoj smo, osim konja, zatekli ježeve, koze, vijetnamske svinje i magarce, guske i patke, a dok se začuđujuće skladna životinjska porodica širi, deca iz celog kraja, hraneći i štiteći životinje, za njih tu prave mini-vajate. Branislavljeva maloletna ćerka Teodora, posle završene škole jahanja zadužena je ovde za sve konje, od lipicanera i ponija do trkačkih.

„Mnogo roditelja mi se javlja da žele da i njihova deca koja vole da jašu provode vreme i rade na ovakvoj farmi. Osim slikarskih radionica, uskoro ćemo započeti i s hipoterapijom u kojoj će naši konji pomagati deci s posebnim potrebama. U blizini se gradi i najveći akva park „Sremske terme”, pa očekujem da će ovaj kraj zablistati kao biser na mapi između Fruške gore i Dunava”, kaže gazda farme.

U Keltsko selo iz Kine, Švajcarske, Nemačke

Ulaznice za Keltsko selo koštaju 400 dinara za odrasle i 300 za decu, mališani do tri godine ne plaćaju, a vikendom od 16 do 19 časova je za decu popust i do 50 odsto. Ekskurzije su radnim danima i o ceni se dogovara. Kako kaže Gordana Vudragović, dolaze đaci iz škola cele Vojvodine, ali i Srbije, a sve je više i turista iz Hrvatske i RS, kao i Kine, Švajcarske i Nemačke.

Manastir Vodice ili Svetog Marka

U mestu Vodice, nadomak sela Novi Karlovci, u produžetku puta od konjičkog kluba, nalazi se i manastir Svetog Marka koji pripada Eparhiji sremskoj. Po legendi, na ovom mestu je slepi dečak Marko koji se zaputio među njive, našao izvor. Po predanju, na njemu su mu se ukazali Bogorodica i Sveti Marko, a čobani koji su bili svedoci nazvali su to mesto Vodice. Vernici su predanje povezali i s jevanđelskom pričom po kojoj je Isus Hrist podario vid slepome od rođenja. Crkva je podignuta 1883. godine, a osveštao ju je patrijarh German. Od 2011. dobila je status manastira, a pored crkvice zida se danas novi manastir. Za razliku od ostalih fruškogorskih, okruženih brdom i šumom, ovaj manastir je usred ravnice i njiva.