Betonski džinovi Bliskog istoka

Letovi za Kinu, Maldive ili Daleki istok iz Srbije obično se odvijaju preko aerodroma „Hamad” u Dohi, jedne od najvećih raskrsnica svetskog avio-saobraćaja. I većina putnika se ne zadržava na aerodromu, već preseda za dalje destinacije, ali šteta je propustiti obilazak ovog grada, sjajnog dragulja Bliskog istoka.

Momenat kad se prvi put vidi Katar ostavlja bez daha, pretežno zbog visoke vlage u vazduhu na koju u Srbiji nismo navikli, ali i zbog demonstracije bogatstva, imućnosti.

Ogromni neboderi

Doha je poprilično novokomponovan grad, postoji nešto više od dva veka. Glavni grad je mešavina eksponata državnog bogatstva i nekih delova u kojem je tradicija očuvana. Novi gradovi po pravilu imaju inspiraciju u nekim drugim mestima, metropolama… Muza katarske prestonice su Sjedinjene Američke Države. Doha podseća na Njujork po podeli četvrti i širokom finansijskom delu s ogromnim i izvanrednim zgradama. Tokom noći „betonski džinovi” zasijaju velikim spektrom boja, koji prikazuju raznovrsnost koju ovaj grad pruža.

Živimo u doba gde kulture uče jedne od drugih i stvaraju neki novi poredak. U ogromnoj migraciji ljudi svako donese nešto novo, a samim tim utiče na razvoj i promenu. Pošto je arapski region doskoro bio izolovan od sveta, to se nadomešta velikim brojem raznih američkih restorana. Ipak, uz malo strpljenja i „zavirivanja kroz vrata” mogu se otkriti i fenomenalni restorani koji nude razne specijalitete arapske kuhinje.

Ceo ovaj region raspolaže s pregršt prostora, što apsolutno eliminiše potrebu da sve bude kompaktno raspoređeno. Neki delovi grada su na obodu. Istina, postoje delovi do kojih se može ići peške, bez prevoza, ali ih nema puno. Poput SAD, kola ili neka vrsta prevoza neophodni su za razgledanje svih znamenitosti, a svaka tačka povezana je ogromnom mrežom auto-puteva. Trake idu u nedogled po dužini ali i širini, a nužnost prevoza stvorila je poseban odnos prema automobilima, naročito među bogatom elitom. Podsetimo, Katar je jedna od najbogatijih država na svetu. Veliki broj stanovnika živi udoban život koji im dozvoljava kupovinu dobrih automobila.

Čuje se i srpski jezik

U Dohi postoji daleko veći broj migranata iz balkanskog regiona nego što smo pretpostavili i očekivali. U prolazu ulicama mogu se čuti naši jezici i poznati glasovi. Ima i razloga zašto je to tako. Ova država je otvorena za sve narode i kulture. Nikada nije hladno, svakog meseca može se šetati pored mora, porez ne postoji…

Impresionira i osećaj sigurnosti na svakom mestu. Ljudi opušteno ostavljaju svoje novčanike, ključeve i telefone na stolu u kafiću kada nakratko napuste svoje mesto… Ali postoje i stroge kazne koje pomisao o krađi seku u korenu.

Ipak, nijedno mesto nije savršeno, te i ovde postoje primeri siromaštva, samo što se oni trude da to što bolje prikriju, kako se ne bi umrljala perfektna slika.

Šta govore registarske tablice

Zvuči čudno, ali takmičenje ko ima bolja kola pretvoreno je u „rat” tablicama. S obzirom na to da svako može da skupi pare za vozilo, nađen je nov sistem poređenja bogatstva – preko registarskih tablica! Što manji broj, to se vlasnik smatra „elitnijim”. Tako se prodaju i vlasništva tablica, gde svaka desetica manje donosi veću vrednost.

Skriveni dragulji

U Kataru posetioce ume da zaseni bleštavilo i bogatstvo, pa im lako promaknu skriveni dragulji. To je i jedna od glavnih atrakcija ovog mesta – gledanje kroz pukotine da se oseti istinski duh ovog regiona. Kada dosade prizori bogatstva i modernizma, predlažemo posetu Suk Vakifi, četvrti u kojoj je glavni bazar Dohe. Tu su uske uličice s prodavcima nošnji, začina i raznih drugih stvari. Iako promoviše svoju istoriju i tradiciju, Katar se definitivno fokusira na budućnost. Glavni grad je poslednjih godina bio domaćin brojnih sportskih takmičenja. Najveće je bilo Svetsko prvenstvo u fudbalu, a dobili su i godišnju organizaciju trka formula i motora. U planu imaju čak i Olimpijske igre.