Zamislite planetu na kojoj divljaju oluje i koja luta beskonačnim prostranstvima svemira – bez matične zvezde, bez dana i noći, obavijena tamom. Ipak, u toj tami, ona svetli – obasjana sopstvenim aurorama. Ovo nije naučna fantastika, već stvarnost koju su astronomi otkrili tek pre nekoliko godina.

U pitanju je neobičan objekat nazvan SIMP J01365663+0933473 ili skraćeno – SIMP. Ova nebeska lutalica otkrivena je 2018. godine u Mlečnom putu, a odmah je privukla pažnju naučne zajednice zbog svojih neobičnih karakteristika.

Nije reč o tipičnoj planeti, niti o zvezdi, već o nečem između – mogućoj odmetnutoj (rogue) planeti ili čak niskomasenom smeđem patuljku, što je objekt koji ne poseduje dovoljno mase da bi održavao nuklearnu fuziju u svom jezgru poput zvezda, prenosi Identify.

Ono što čini SIMP fascinantnim je nešto što se do tada nije povezivalo sa ovakvim planetarnim telima – njene aurore.

„Videti auroru na objektu koji ne kruži oko zvezde bio je šok. To menja način na koji razmišljamo o magnetnim poljima u svemiru”, izjavila je za National Geographic astronom Melodi Kao, jedna od naučnica iz istraživačkog tima koji je proučavao SIMP.

Koliko je veliki SIMP

Iako se u medijima često nailazi na senzacionalne tvrdnje o „planeti 13 puta većoj od Zemlje”, stvarnost ima više nijansi.

SIMP ima oko 12,7 puta veću masu od Jupitera, koji je već oko 11 puta veći od Zemlje po prečniku. Dakle, iako nije bukvalno 13 puta veći u fizičkom smislu, njegova masa je impozantna, čime prelazi granicu između džinovske planete i smeđeg patuljka. Njegovo masgnetno polje je 4 miliona puta jače od Zemljinog.

Nalazi se na relativno maloj kosmičkoj distanci – oko 20 svetlosnih godina od Zemlje, što ga čini gotovo našim „galaktičkim komšijom”. Njegova površinska temperatura procenjena je na oko 825 stepeni Celzijusa, što je hladno za zvezdu, ali izuzetno toplo za planetu.

Priča o ovoj lutalici poslužila je i kao osnova za edukativno iskustvo. Adler Planetarijum u Čikagu je kreirao 360-stepeni audio-vizuelni doživljaj posvećen upravo otkriću SIMP-a. U specijalnoj kupolastoj dvorani, posetioci mogu da dožive kako je ovaj neuhvatljivi objekat otkriven, kako funkcionišu njegove aurore i zašto je toliko važan za savremenu astronomiju.

„Hteli smo da ljudima približimo misteriju SIMP-a tako što ćemo ih bukvalno uroniti u njegov svet – bez Sunca, ali ne i bez svetlosti”, istakla je kustoškinja planetarijuma za lokalne medije.

Kako su moguće aurore bez zvezde

Aurore borealis, poput onih koje viđamo na Zemlji ili Jupiteru, obično nastaju kada naelektrisane čestice iz Sunca udare u magnetno polje planete. SIMP, međutim, nema matičnu zvezdu. Kako, onda, dolazi do ovih spektakularnih svetlosnih pojava?

Odgovor leži u izuzetno snažnom magnetnom polju – čak 200 puta jačem od Jupiterovog, koji je inače planetarni rekorder u našem Sunčevom sistemu.

Naučnici pretpostavljaju da se aurore na SIMP-u generišu unutrašnjim procesima ili čak interakcijom sa hipotetičkim satelitima, slično kao što Jupiterove aurore podstiče njegov mesec Io.

„Ovo otkriće otvara vrata ka potpuno novom razumevanju magnetizma kod objekata sličnih planetama, ali koji ne pripadaju nijednom zvezdanom sistemu”, ističe za The Verge, Greg Halinan, astrofizičar sa Kalifornijskog tehnološkog instituta.

SIMP ostaje jedan od najzagonetnijih objekata u blizini Zemlje. On nije samo zanimljiv zbog svoje neobične pojave. On menja paradigmu u astronomiji, jer pruža retku priliku da proučavamo planetarna magnetna polja i atmosferu bez uticaja zvezdanog zračenja. To je posebno značajno u kontekstu budućih istraživanja egzoplaneta i uslova za život van Sunčevog sistema.

Osim toga, aurore na SIMP-u su otkrivene radio-teleskopima, što otvara mogućnosti da se slični objekti ubuduće otkrivaju putem radio-astronomije, čak i kada nisu vidljivi optičkim teleskopima.